Завирите у дом Ведране Рудан: Ужива у кући старој 400 година са погледом на њен родни крај (ФОТО)

Књижевница бритког језика, Ведрана Рудан, отворила је врата свог дома пред камерама

Oglas

Позната књижевница Ведрана Рудан рођена је у Опатији. Завршила је Педагошку академију у Ријеци – како сама наводи „српски или хрватски“ и немачки језик. У животу је, пре него је постала позната, радила разне послове - била је учитељица, туристички водич, сладолеџија, новинар за више хрватских новина, уредница на радију...

Прочитајте још: "ТРАЖИ ВИЛЕ ОКО СВОЈЕ ЊИВЕ": Јована Јеремић открила шта су јој астролози ПРОРЕКЛИ за другог мужа и шта је кључ за њено срце

Данас, Ведрана живи у Ријеци, а недавно је угостила екипу РТС-а и том приликом открила мноштво детаља из приватног живота. Она је за јавност отворила и врата свог чаробног дома:

- Супруг је пронашао ову малу, стару кућу. Мислим да ово здање има 400 година, то је споменик нулте категорије - истакла је Ведрана.

Кућа је стара бар 400 година, фото: Принтскрин/Јутјуб/РТС

Али, Ведрана није заволела кућу на приви поглед, напротив:

- Кад сам ја видела ту рушевину, ја сам се згрозила. Свидело ми се, али сам рекла супругу, немој да кад запнеш са мајсторима да ме питаш нешто. И дан данас је тако остало, стално по кући нешто радимо - рекла је у емисији "ТВ лица као сав нормалан свет".

Ушушкана у палмама у смоквама, фото: Принтскрин/Јутјуб/РТС

- Једном приликом ме је извређао мајстор када сам дошла по свог супруга у кафић: "Остави га на миру, ово је најгора жена на свету". Ја му одбрусим: "Како вас није срамота тако да причате, први пут се видимо у животу, а ви лупетате!". Тек он мени поручује: "Ја сам вам жено кућу изградио". Након тога сам му рекла да је квалификован за то што прича, али сам му се свакако крви напила - навела је Ведрана.

Прочитајте још: Језива исповест познате књижавнице: Ведрана Рудан два пута покушала да убије оца

Пошто живи на мору, поглед кроз прозор није нешто што сматра за посебну чар свог дома:

- Одрасла сам уз море, тако да ме поглед на море одавде не узбуђује. Али кад год сам негде где нема мора, увек мислим да преко зграда и дрвећа у даљини мора бити мора. То је у мени, али не толико да бих сада шетала покрај мора и бацала каменчиће - закључила је она.