Хрватска књижевница Ведрана Рудан открила је јуче да болује од тешке болести.
Ведрана је на свом блогу објавила да болује од рака.
- Драге моје, драги моји! Хиљаду пута сам замишљала тренутак, писци имају бујну машту, како ће то изгледати кад ти приђе лекар, без осмеха у очима и каже… Хоћу ли пасти у несвест? Избезумити се? Кренути плакати? Питати зашто ја?
Животни век се продужио, још сам млада, не, не, не, зашто ја? Ј**оте! Ништа од тога нисам доживела. Ухватио ме смех кад сам видела забринуте лекаре КБЦ-а, како су се само брзо окупили око мене. Осетила сам да ми некако желе олакшати муку коју нисам осећала.
У седамдесет и петој сам, многи моји вршњаци немају рак, здрави су, у пуној форми, а ја, а ја… Чак не верујем да треба мислити добро па ће све бити добро, не замарам се тиме.
Што ме одушевило ових дана, зашто сам срећна? Преко ноћи сам сазнала колико мој супруг и ја имамо пријатеља, правих пријатеља, феноменалних људи. Моја пријатељица из детињства ми је обећала да ће ми организовати погреб, мој ће пепео, иако је то законом забрањено, бацити у море на нама најдражој плажи у Мошћеничкој Драги.
Ведрана је додала да престаје да пише блог како би се посветила лечењу, а о томе планира да напише књигу:
Данас престајем писати блог јер ћу се посветити лечењу и написати књигу о томе. Кад аутор књиге пише о фазама свога умирања то се чита као лудо. Додуше, те књиге имају смисла кад аутор или ауторица умру, све друго није напето. Нажалост, не могу вам рећи хоћу ли умрети, сигурна сам да шансе постоје.
А сад захвале. Нећу набрајати имена лекара који су ми дали дијагнозу, не, ништа није упитно. Налази су јасни, доктори одлични. Дакле, хвала једном познатом, доктору који ме хитно послао у Ријечку болницу. Хвала мом особном лекару који ми је годинама пријатељ. Хвала професору из болнице Меркур који ми је забранио да му спомињем име.
“За милога бога, немојте ме спомињати. Кад људи чују да сам оперирао Ведрану Рудан сви ће ми доћи на врата и уручити ми своју јетру.” Лик је светски.
Хвала оном лудом лику са Јордановца који је фантастичан лекар и носи красне џемпере. Кашмир, претпостављам.
Супер је и мој кардиолог из Ријечке болнице Сушак. Он познаје моје срце па сам га питала хоће ли издржати операцију. Рекао је да хоће. “Ако умрем на операцији ви ћете ми платити погребне трошкове.” “Само ако то буде од срца. За остало не одговарам па ћете погреб платити сами.”
Радиоцхирургиа, болница у Светој Недјељи, је лудило. Екипа је феноменална, од шефа до свих могућих специјалиста, специјалистица, сестара, инжењера, техничара… Апарати су најбоље што постоји на свету или ја бар у то верујем. Лежати на њиховим апаратима опушта ма колико то невероатно звучало.
За оне који ме не воле и мисле да сам се огребала бесплатно за било који преглед желим рећи, нисам. Платила сам. Моја параноја. Зашто мислим да ме људи не воле? Зашто мислим да је много злобника? То је јаче од мене иако број вас који ме пратите говори да сам вољена. Усрећујете ме већ годинама и хвала вам на томе. Ви сте моја трајна инспирација и огромна радост - написала је она на блогу.
БОНУС ВИДЕО
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
