Југословенска глумица Рахела Ферари доживела је огромну популарност у култном филму "Тесна кожа", а поред тога оставила је неизбрисив траг у југословенској кинематографији
Рахаела је рођена у Земуну у сиромашној породици, а њена мајка је радила како би преживели.
За време окупације током Другог светског рата, живот београдских Јеверја од самог почетка био је страшан. Кретање им је било ограничено, носили су жуте траке око руке, а потом су почеле депортације. Како би избегла ту судбину, Рахела је покушала да се сакрије. Почела је да се скрива по подрумима и таванима на периферији Београда код било кога ко је био вољан да је прими, некад и у замену за новац.
Неко време је живела представљајући се као глумица Ружа у једној кући у Жаркову, када је на врата закуцао – Гестапо. Како је касније причала, парализовала се од страха, више није осећала ни удове и стајала је укочена док су одјекивали ударци по вратима. Знајући да нема куд, отворила је врата, када се изненада појавила комшиница Смиљка, иначе једина која је знала ко је мистериозна жена у жарковачкој кући.
– Ружо, кажи "драгичка", добила си позив из позоришта у Панчеву. Примили су те! – повикала је Смиљка и бацила се Бели у загрљај, а потом су обе почеле да грле агенте и позвале их на ракију да прославе срећан догађај. Штавише, Бела је збуњеним представницима Гестапоа поручила да су јој донели срећу и да мора да их части.
Оседела преко ноћи
У тако неочекиваној ситуацији, они је нису ни легитимисали, а глумица је наставила да се скрива и већ сутрадан напустила Жарково. Када је, међутим, следећи пут погледала огледало после овог догађаја, у њему је видела непознату жену – њена смеђа коса била је сасвим бела, а глумица је због претрпљеног страха, фактички оседела.
Дан након тога отишла је да живи на једном тавану на Цветковој пијаци, где је остала до ослобођења 1944. године. После рата вратила се глуми, а о њеном животу направљена је представа "Рахелина кутија".
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
