Потез који говори колики је Ален Исламовић професионалац
Дуго ишчекивани, спектакуларан концерт Бијелог дугмета, поводом 50 година од оснивања бенда који је исписао странице историје рокенрола на овим просторима, обележио је друго вече Арсенал феста 2024 у Крагујевцу. Више од два сата простором Кнежевог арсенала орили су се хитови из свих фаза каријере Дугмића. Горан Бреговић, Младен Војичић Тифа, Ален Исламовић, Зоран Реџић, Драган Ђиђи Јанкелић и Оги Радивојевић, који се прикључио групи на клавијатурама, приредили су у срцу Шумадије концерт за памћење.
Наступи на њиховој слављеничкој турнеји су конципирани тако да на бину, од певача, прво изађе Младен Војичић Тифа. Почело је уз вриштећу „Падају звијезде“ и крцат Арсенал са високо подигнутим рукама. И остатак његовог дела концерта, разумљиво, чиниле су песме са јединог албума који је он отпевао са Дугмићима. Низале су се „Мени се не спава“, „Аиаио (ради радио“), „Лажеш“, „За Есму“, Јер кад остариш“... Из фазе групе са Жељком Бебеком за мирофоном Тифа је отпевао „Ха, ха, ха“, „Ако можеш заборави“, „Ипак пожелим неко писмо“, Тако ти је мала моја кад љуби Босанац“ и за многе изненађење, „Зашто ме не подноси твој тата“, да би еуфорично финале тог дела концерта донеле липе које цвату. Публика, треба ли то уопште наглашавати, поштено је „одрала грла“ уз репертоар који се урезао дубоко већ 40 или 50 година.
„Штафету“ је затим преузео Ален Исламовић, попевши се на позорницу са штакама јер му је, док је играо тенис, пукла тетива и три дана пре концерта је оперисан у Сомбору. У Крагујевац су га довели у инвалидским колицима, а доктори су му саветовали да мора строго да мирује две недеље. То га, међутим, није спречило да, седећи, отпева за чисту десетку. Фокус је, очекивано, био, почев од химнично отпеване „Пљуни и запјевај, моја Југославијо“, на последња два албума групе.
Уз вијорење заставе Југославије у публици, углас се певало „Зар не видиш да правим будалу од себе“, „Ево, заклећу се“, „Шта има ново“, „Након свих ових година“, „Напиле се улице“... Алену су „припале“, из прве фазе групе, „На задњем сједишту мога аута“, „Не спавај, мала моја, музика док свира“ и „Доживјети стоту“. Убедљиво финале удружило је њих двојицу, те су заједнички отпевали „Хајдемо у планине“, „Ђурђевдан“, „Има нека тајна веза“ и „Ружица си била“. Бијело дугме је, уз прилагођен тоналитет и темпо песама, звучало боље него на концертима 2005. године.
- Има ноћи које се памте и оних које се заборављају. Надам се да ћете ову ноћ памтити - рекао је видно задовољни Горан Бреговић по завршетку наступа.
Бенд и Алена чека свирка 5. јула на Бања Лука Фесту у оквиру слављеничке турнеје. Исламовић неће да откаже свирку, а до наступа у Требињу 3. августа, каже, биће онај стари.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
