Фотографија изазвала лавину коментара
Фотографија на којој су великани нашег глумишта, Миодраг Петровић Чкаља и Радмила Савићевић, настала је 1943. године, а у питању је представа Ђидо.
Прочитајте још: Легендарна МИРА БАЊАЦ постаје део "Игре судбине": Играће улогу која ће обрадовати све обожаваоце серије
Обоје су рођени у Крушевцу, Чкаља 1. априла 1924., а Радмила или како су је генерације звале од миља - мајка Вука, 8. фебруара 1926. Њих двоје спадају у бројне Чарапане који су обележили културну сцену, а њихов родни град им се одужио на разне начине. Једна од њих су и бисте уз Крушевачко позориште, на Тргу глумаца.
Њихове улоге обележиле су домаћу кинематографију
Радмила Савићевић, мајка Вука, Риска… Засмејавала нас је годинама, а многе њене реплике се цитирају и данас. Била је секретарица Живадинка у Бољем животу и стално је “малтретирала” Гигу Моравца, а памти се и њена улога у Бабином унучету. Они који су је познавали причали су да је била непосредна, шармантна и увек са широким осмехом. Госпођа министарка.
Она није била крштена све до своје седме године, када је морала то да уради ради школовања. Радмила је провела тешко детињство у сиромаштву, а њен отац је у једном моменту напустио мајку и оставио је саму са троје деце, без ичега.
Завршила је занатску школу јер није имала могућности да се школује у гимназији, коју је она одувек желела. Такође, због истог проблема није могла ни на факултет да иде. Радмила је често радила по њивама, где је кукурузе окопавала, а мајка јој је била шнајдерка.
Првенствено је била чланица Крушевачког позоришта, а потом је извесно време радила у Нишком народном позоришту. Једну од својих највећих улога - Живку Поповић у представи "Госпођа министарка" у Крушевцу је премијерно играла два пута, 1946. и 1948. године.
- Укупно 25 година вукла сам, радила, стварала и дошла као готова глумица у Београд, све заборавила и почела испочетка - рекла је Радмила 1993. у интервјуу за ТВ Новости.
Риска је касније своју сродну душу и срећу пронашла са Божидаром Савићевићем, којег ја упознала на корзоу у Крушевцу. Како су причали њени познаници, она свог мужа никада није називала иманом или неким другим надимком сем "мој човек".
Свог човека је обожавала
- Мој муж је био изузетно леп човек - говорила је Радмила.
Миодраг Петровић Чкаља је волео да засмејава људе још од раног детињства. Уз Мију Алексића, вероватно најбољи комичар на овим простима. Паја и Јаре, Камионџије, Сервисна станица, Љубав на сеоски начин, Врућ ветар, Пут око света су само нека од остварења у којима је играо и изазивао код људи једну од лепших емоција - смех.
Миодраг Петровић рођен је на Светски дан шале. У родном граду завршио је гимназију, где је у драмској секцији и почео да се бави глумом.
Након Другог светског рата уписује Ветеринарски факултет, али наставља да аматерски глуми у КУД "Иво Лола Рибар". Убрзо постаје члан Драмског студија Радио Београда, где и почиње његова популарност учествовањем у емисији "Весело вече".
У првој серији ТВ Београд - "Сервисна станица" тумачио је једну од главних улога, кувара Јордана. Први пут се појавио на филму пре 60 година. У питању је била споредна рола у "Језеру" Радивоја Лоле Ђукића. Остало је историја.
Још као дете добио је надимак по коме га је публика упамтила. Наиме, једном приликом је ишао на пецање са друговима из школе и тражио је да му додају штап. Тачније - чакљу. Ипак, уместо те речи, Миодраг Петровић је изговорио Чкаља. Према Чкаљином личном сведочењу, његов пријатељ, извесни Јефтић, почео је тако да га зове, а остала деца у друштву су веома брзо прихватила надимак јер је Миодраг "био мршав и осушен попут гране". Јефтић није ни слутио да је смислио омиљени надимак свих будућих генерација на простору бивше Југославије.
Прочитајте још: Трагични крај нашег глумца: Пре 21 годину изгубио је ЖИВОТ након пребијања, а на самрти је имао само једну ЖЕЉУ
У јавности се често причало како се Чкаља и Павле Вуисић нису волели, да се нису слагали па чак иде дотле да се шушка како нису ни говорили.
"Волели су да се чују, водили озбиљне разговоре, никаква мржња није постојала. Ћале је рекао - нека се два глумца мрзе, али да направе тако нешто добро и биће супер. Деда јесте имао своје жуте минуте, црне дане. Седи сам, има своје време, али то свакоме треба, понекад", рекла је Јована Петровић у интервјуу за Крушевац Пресс.
Писало се да је Чкаља умро тужан, у беди, усамљен...
"Тачно је да га нико није испратио када је отишао у пензију. Само чувар који је рекао - желим вам све најбоље. Заклео се да неће никад да крочи у БДП где је провео радни век. Толико је то тешко њему падало да није могао да гледа моју премијеру у истом позоришту. Тужан? Замисли поред мене да буде тужан! Лупетају глупости! Била је 1998. година. Није могло ништа да се каже против Слобе, било кога, диктатура. Јави се жена из неких новина да дође. Ја кажем деди да да подршку опозицији:
"Напиши да, ето, једва крпиш крај са крајем, једеш кости, мало грицнеш из контејнера, кажем му."
Као да испадне фора. Истина је да то није био он, него је проговорио у име хиљаде, милиона пензионера, уметника. Деда је, хвала Богу, имао нас, имао пензију, баба имала пензију, али хтео је да подбоде још мало власт Милошевићеву. Сада они ваде тај интервју, крпе га. Наш народ је буквалиста! Ја мислим скапираће, знају деду какав је шаљивџија, али…", открила је Јована Петровић.
Прочитајте још: Обожавали смо је у серији "Срећни људи", повукла се из глуме, а ево како након 30 година изгледа преслатка ВЕСНА (ФОТО)
Умро је у својој 80. години живота у Београду, 20. октобра 2003. године, а није желео да буде сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу, већ међу обичним светом и у кругу своје породице.
Чкаљи у част у Београду је постављена спомен-плоча као и у Балшићевој улици у Крушевцу у којој је одрастао.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
