Вал Килмер борио се са канцером грла, али је одбијао класичне терапије због верских уверења
Годинама се Вал Килмер борио са канцером. Када му је 2014. дијагностикован рак грла, одбијао је медицинске третмане, убеђујући себе и друге да ће му молитва и духовно исцељење бити довољни. Није пристајао на класично лечење, јер су му тако налагала верска уверења. Славни глумац био је следбеник Цркве хришћанске науке, коју је 1879. основала Мери Бејкер Еди.
Своју болест Вал Килмер је називао "сугестијом рака грла". Није је доживљавао као физичку стварност, већ "заблуду ума", често негирајући да уопште има канцер. Међутим, деца нису делила верска уверења популарног глумца и била су дубоко забринута за његово здравље. Управо се захваљујући њиховој упорности окренуо конвенционалним методама лечења.
Пристао је на операцију, хемотерапију и зрачење. Иако је прихватио медицинске третмане, и даље је био убеђен да је вера играла кључну улогу у излечењу. Говорио је да су нуспојаве лечења и процедуре попут трахеотомије биле теже од саме болести. Физички бољитак приписивао је моћи молитве, уместо медицини. Преминуо је у 65. години од упале плућа, која је врло вероватно повезана за дугогодишњим здравственим проблемима.
Шта је, заправо, Црква хришћанске науке (Цхристиан Сциенце)? Стручњаци за ову област кажу да је у питању секта, а не хришћанска деноминација, и да тај појам никако не треба повезивати са науком о хришћанству. На сајту ГетQуестионс.орг може се прочитати подробно објашњење.
Секта, а не хришћанска деноминација
"Хришћанску науку основала је Мери Бејкер Еди (1821-1910), која је увела нове идеје о духовности и здрављу. Инспирисана сопственим искуством исцељења, много времена провела у проучавању Библије, молитви и истраживању разних метода лечења. Крајњи резултат био је систем исцељења који је назвала 'хришћанска наука', 1879. године. Њена књига 'Наука и здравље са кључем за Свето писмо' утрла је нови пут спознавању везе између ума, тела и духа.
Мери Бејкер се на томе није зауставила, већ је основала и цркву, колеџ, издавачко предузеће, покренула неколико часописа. Уместо да учи да Исус Христ исцељује од духовне болести, хришћанска наука узима Христову службу као своју парадигму за исцељење, верујући да она показује саму срж исцељења у односу на спасење. Следбеници хришћанске науке се моле да би боље појмили Божју стварност и његову љубав, и да би помогли другима да искусе хармонизујуће, исцељујуће ефекте свог спознања.
За већину следбеника хришћанске науке духовно излечење је први избор, због чега се окрећу сили молитве уместо медицинском лечењу. Власти се понекад противе таквом веровању, нарочито у случајевима када се лечење ускраћује деци. Па ипак, не постоји црквено правило које одређује својим члановима како ће се лечити."
Негирање медицине и класичних метода лечења
Строгост на којој је оснивачица цркве инсистирала захтевала је радикално ослањање на сопствену методологију и искључивање свега осталог. Међутим, када је, првих деценија прошлог века, део америчке јавности приметио да су жртве таквог учења најчешће деца која су умирала од непријављених случајева богиња и упала слепог црева, новине су почеле да обраћају више пажње на ову причу.
Реаговало је и државно тужилаштво, па су се многи "практичари" хришћанске науке који су без дозволе ширили "своју врсту медицине" нашли иза решетака. Будући да нису дозвољавали ништа осим молитве, њихове активности биле су заштићене Уставом. Штавише, с временом су издејствовали да им осигуравајућа друштва плаћају овакве "медицинске услуге". Будући да је коштало врло мало, компаније су се цинично одазвале.
Као резултат тога, седамдесетих година прошлог века многи припадници секте постали су лобисти и угледни функционери у администрацији Ричарда Никсона, па је црква била на путу да добије невиђено велики број законских права и привилегија широм САД-а. Тако су успели да спрече вакцинацију деце у 47 држава, чак и рутинске прегледе и поступке који се обично спроводе над новорођенчади у болницама.
Невакцинисана деца умирала од заразних болести
А онда су кренуле епидемије дифтерије и богиња у школама и верским заједницама. Због изостанка вакцинације 1972. године у Конектикату више деце је остало парализовано, а од епидемије богиња 1985. на колеџу у Илиноису умрло је троје. Иако су припадници ове цркве у неким савезним државама били ослобођени оптужби за занемаривање деце и угрожавање њиховог здравља, ипак су морали да пријављују заразне болести и случајеве злостављања.
Прва црква овог покрета подигнута је у Бостону 1894. године, а тако се и зове – Тхе Фирст Цхурцх оф Цхрист, Сциентист. Свештених лица нема, улогу пастора и проповедника преузели су Библија и књига "Наука и здравље" (која је, узгред буди речено, до сада продата у преко девет милиона примерака). Библијске лекције се проучавају сваког дана, а недељом их пред свима читају изабрани чланови локалне заједнице. Цркве имају и недељне састанке на којима чланови деле своја искуства исцељења и опоравка.
Како се даље наводи на сајту ГетQуестионс.орг, од свих постојећих "хришћанских" култова хришћанска наука носи најнеприкладније име. "Она нити је хришћанска, нити је заснована на науци. Штавише, пориче све темељне истине које један систем веровања чине хришћанским. Такође, супротставља се науци зато што инсистира на мистичкој духовности "њу ејџа" која је пут ка физичком и духовном исцељењу. Зато треба да буде препозната као нехришћански култ."
Болно искуство Елен Диџенерис
Међу припадницима ове цркве – мада је прикладније да је зовемо сектом – биле су и многе познате личности из различитих сфера јавног живота. Неки су одгајани у том духу, па касније одбацили своја верска уверења. Међу њима су и филмске диве Мерилин Монро, Одри Хепберн, Елизабет Тејлор, Џоан Крафорд, Џинџер Роџерс, Џин Харлоу, Дорис Деј, потом Робин Вилијамс, Роберт Дувал, редитељ Хенри Фонда, Џејмс Хетфилд из "Металике"...
И Елен Диџенерис васпитавана је под окриљем строге хришћанске науке. Једном приликом проговорила је о трауматичним искуствима из детињства.
"То је религија која не прихвата медицину и докторе. У детињству нисам примила ниједну вакцину, нити сам икад ишла код лекара. Мантра у коју су веровали моји родитељи гласила је отприлике овако: ми смо духовна бића у материјалном свету и бол не постоји, осим ако га не створимо у нашем уму. Када сам била дете, нисам имала појма ни да постоји медицина", евоцирала је успомене прослављена водитељка.
"Када се једном на телевизији појавила реклама за аспирин, моја бака је устала са софе, утишала телевизор, стала испред и почела да пева химну тако гласно, да нисмо чули ништа друго осим ње. Родитељи нису дозволили да се вакцинишем, али, када сам пала у несвест после прелома ноге, толико страшног да је кост штрчала из отворене ране, морали су да ме одведу у болницу."
Једна од првих холивудских платинастих плавуша, Џин Харлоу, преминула је у 26. години због проблема са бубрезима. Њена мајка, позната као Мама Џин, следбеница Цркве хришћанске науке, најмање два пута је одбила да се глумици укаже медицинска помоћ у тренуцима када јој је била више него неопходна. Пристала је на лечење тек када су се у причу умешали челници филмски студија. Нажалост, за лепу Џин било је – прекасно.
(Жена Блиц)
