Чкаљин син Чедомир Петровић бавио се глумом и режијом, али већ 20 година није у том послу, а како каже скупо плаћа цех очеве искрености.
Миодраг Петровић Чкаља остварио је незаборавне улоге остварењима као што су: "Камионџије", "Пут око света", "Бог је умро узалуд", "Љубав на сеоски начин", "Врућ ветар" итд.
Последње године живота провео је у Београду, у врло тешким условима, како дефинитивно не приличи човеку који је толико задужио народ и културу једне земље.
Када је примио награду за животно дело "Цар Константин", истакнути комичар обратио се публици речима које никога нису оставиле равнодушним.
- Имам 76 година и ништа ми не треба. Живео сам и живим скромно. Али, значи ми да наша деца живе нормално. Да сам у Америци, и да сам примио овако велику награду захвалио бих се, прво, својој жени, па деци, па ташти, затим продуценту и редитељу. Али, пошто сам, срећом, у својој драгој земљи Србији, захваљујем се, прво, свом шефу самопослуге што ми, понекад, одвоји пензионерску коску, па комшиници у бараци која ми остави млеко испод тезге, па мом поштару који ми увек, на време са закашњењем, донесе пензију. Да није било њих, не бих био овде. Хвала, Србијо, пустили сте ме да глођем до коске - рекао је неутешни глумац 2002. године на додели, само годину дана пред смрт.
Чкаља је у каријери остварио бројне улоге у позоришним представама, снимио више од 80 телевизијских серија и филмова, многе је управо он прославио, али рекло би се да су га многи заборавили када су му били најпотребнији.
Чкаљин син, Чедомир Петровић, по занимању је глумац и редитељ, али се више од 20 година не бави глумом већ пише књиге и колумне. За свог оца каже да је био скроман и сасвим нормалан, иако је његова популарност била велика.
Чедомир Петровић је једном приликом за "Блиц" рекао да не гледа телевизију, не гледа репризе, а свог оца, о коме пише и у својој књизи "Било некад једно време кад су људи били бољи", каже:
- Био је јако добар отац. Трудио се, а ја сам се трудио да будем добар син. Нисмо се сукобљавали никада, једино око спорта, око фудбала који смо заједно гледали. Никада ме није ударио, никада није псовао... Када се сећам оца, више се сетим неких приватних ствари које публика не зна. Не сетим се његових улога и хумора већ као оца приватно. Ја сам његове серије гледао као гледалац. Он је био потпуно нормалан, једино је његова популарност била енормна...
То да је његов отац пред крај живота био заборављен, али и чињеницу да га се данас ретко сете коментарише:
- Заборављају и живе, не само оне којих више нема. Није се он свиђао некима који треба да га се сете. Он се свиђао народу. А овима је говорио у лице истину. Не воле сви да чују истину. Због тога трпимо и моја ћерка и ја. Трпимо, нико нас не зове у позориште, на филм, на телевизију... Сва врата су нам затворена као лондонска банка. Неће да нас зову. Моја Јована је одлична глумица, играла је Југословенском драмском. Дошли су нови млади глумци, полуглумци-полутајкуни, ту су кланови... Али поносан сам што је Чкаља био такав - рекао је својевремено Чкаљин син за "Блиц".
(Блиц)
