Глумац Миодраг Петровић Чкаља био је једно од имена које домаћа јавност никада неће моћи да заборави. Поред невероватног талента за глуму, овај драмски уметник освајао је све својим хумором.
Публика га је заволела као Јарета из "Камионџија", Јованчу Мичића из "Пута око света", главног јунака "Веселих вечери" и небројених улога које су овог скромног човека одвеле у легенду.
Ипак, иако се златним словима уписао у историју домаће кинематографије, овај уметник био је готово заборављен када је отишао у пензију, а у једном од последњих интервјуа говорио је о својим пензионерским данима и беди у којој је живео.
Легендарни глумац је у једном од својих последњих интервјуа истакао зашто се пред крај живота повукао из јавности:
- Људи свашта причају, али никада оно што треба. Готово три и по године провео сам у болници, сломио сам кук. Пао сам усред собе. Лежао сам у Ургентном центру и дуго чекао на протезу. Коначно је стигла, ставили су је и годину дана сам покушавао да без штака станем на ноге, али нисам успевао. Испоставило се да су ми уградили погрешну протезу. Онда сам се сетио свог другара из младости, професора Бранка Радуловића, генија за хирургију. Он ме је поново поставио на ноге.
- Углавном се дружим са комшилуком и људима са којима сам некад студирао на Ветеринарском факултету, где, због немаштине, нисам дипломирао. Некада, када сам дошао из Крушевца, дружио сам се са пуно школских другова који су отуда дошли у Београд. Углавном су то били људи из полиције или на руководећим функцијама у предузећима. Откад су сазнали да нисам на страни власти, заборавили су мој број телефона.
Чкаља је открио и да ли се дружио са глумцима:
- Немам с ким. Све је то помрло. Мој кум Гута Добричанин је умро, цела плејада оних из неког мог света. Ето, последњи из тог круга био је Никола Милић.
Чаља је истакао да живи скромно, али да од пензија нема ни за нове ципеле.
- Имам 76 година и ништа ми не треба. Живео сам и живим скромно. Али, значи ми да наша деца живе нормално. Ето, мој син нема посла годинама.
- Ја са 2.300 динара пензије не могу да помогнем. Док платим све дажбине држави, јер сам тако научен, не остаје готово ништа. Тужно је рећи, нове ципеле нисам купио двадесетак година, али то није важно. Важно је да мојим унукама немам да дам за кока-колу кад изађу у кафић, причао је Чкаља у једном од својих последњих интервјуа.
(Курир/Бука)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
