Јавност је пре неколико година упознала принцезу Љубицу Карађорђевић као супругу Михаила Карађорђевића, сина принца Томислава и принцезе Линде, те унуку краља Александра И Ујединитеља.
За релативно кратко време, чим се сазнало за њену и Михаилову љубав, лепа принцеза освојила је домаћу јавност. То је постигла, између осталог, својом одговорношћу, ведрим, ненаметљивим, скромним, упечатљивим изгледом, али и темама које се тичу свих нас.
Принцеза Љубица, супруга Михаила, сада је за емисију "Први ред" описала како изгледа њихов живот на Опленцу.
- Ми живимо потпуно нормалан живот. Сами бринемо о деци и кући. Наравно, имамо помоћ од стране бака и дека, прабака и прадека, али имамо и једну дивну жену која нам помаже са децом и око куће повремено, али то је све када затреба или када је неки догађај. На свакодневном нивоу ту смо Михајло и ја са децом, чини ми се да тако најбоље функционишемо - каже принцеза Љубица и додаје да се њихов живот у принципу не разликује од живота других људи, осим у сфери која је везана за саму титулу и функције.
- Наш живот се разликује у делу који је везан за титуле, функције, добротворне активности којима се ми бавимо. То је нешто што ми покушавамо да одржимо и што мислим да је најважније спрам наше позиције, титула, као и наслеђа које нам је остало од предака мог супруга. То је велики акценат у нашем дану, да будем искрена, иако је то волонтерски и поједе добар део дана. Трудим се да све то избалансирам са породицом, тако да моје ћерке уредно иду на све догађаје и акције. Укључене су у све - рекла је она за телевизију К1.
Принцеза и открива да њихова ћерка Наталија иде у државни вртић.
- Моја ћерка Наталија иде у Тополи у државни вртић и дивно се прилагодила. Дивни су јој васпитачи и другари, баш једна хомогена група. Долазе и код нас на јахање и дружимо се на рођенданима, баш један леп колектив - додаје.
Принцеза Љубица открива и да је ју љубав према јахању спојила са супругом Михаилом Карађорђевићем:
- Када смо се упознали, наш први разговор био је на тему коња. Његова мајка, кнегиња Линда, као млада је јахала и јако волела коње, али се онда стицајем животних околности одвојила од тога. Када се преселила у Србију, већ у неким познијим годинама, имала је амбицију да се поново бави тиме, али никако није смела сама да се усуди. Сећам се када сам њу први пут упознала, рекла ми је да је баш дивно што сам сада са њима ту, јер ћемо имати тема о којима можемо да причамо. Врло брзо, Михаило и ја смо се забављали можда неких пар месеци када смо кренули у ту авантуру, припреме њеног имања за коње и њихову куповину. Од тог једног првог коња којег смо купили, дошли смо до осам. Одржавање коња у 90 посто случајева радим ја, Михаило ускочи када може, а сада имамо и једног момка који нам помаже и то много значи. Полако га уводим у то да разуме, јер су коњи врло специфичне животиње. Иначе, не можете поверити живо биће некоме ко просто не зна како са њима. Поврх свега, они су велики и потенцијално опасни ако не знате шта радите, посебно због своје величине. Треба да прође неко време, да се неко осећа лагодно поред њих, а да буде безбедан и да зна шта ради, да ја могу мирне главе да отпутујем на два дана и да знам да ће све бити у реду - каже кроз осмех принцеза Љубица Карађоређевић, која открива да поред тога спашавају и животиње које заврше на путу.
Принцеза Љубица у емисији објашњава и разлику између кнегиње и принцезе:
- Кнез и кнегиња је по нашем породичном правилу. Краљевићи су синови краља у директној наследној линији, а кнежеви, књегиње су сви остали. Принцеза је модернизам који је изједначио и краљевића и кнеза са западњачком титулом принца, па је објединио све да би просто било јасније. Ако причамо о традиционалном ословљавању, онда сам ја кнегиња - каже Љубица Карађорђевић и открива да ли је као мала маштала да ће постати принцеза:
- Ја искрено нисам маштала о томе, мој сан су били коњи. Са Наталијом нисмо ми причали о томе да је она принцеза, она себе онако дечје да обуче балску хаљину и да себи буде лепа. Причамо о свему ономе што њена позиција носи, а онда ћемо јој једног дана објаснити и тај део. Не бих волела да сада том причом у њу унесемо неки осећај супериорности или било шта слично, ту смо јако пажљиви. Михаило и ја јој причамо о историји, традицији, прецима, шта су они радили и колико је важно да данас то што ми радимо буде најбоље. Укључујемо их у тај добротворни рад. Заиста дубоко верујем да деца из нашег примера најбоље уче, да џабе причамо ако ми сами не живимо то што желимо да они једног дана постану. Ту титулу ћемо на крају, тако да ако све ово схвати, та титула неће бити проблем.
Одрасла је у Великом Мокром Лугу, а са супругом Михаилом пре шест година се преселила у Тополу.
- Када сам ја одрастала, Велики Мокри Луг је био село, моје комшије су имале стоку и ми смо имали ту слободу да се играју напољу, на улици, и желела сам да моја деца имају исто то. Супруг је такође одрастао у енглеском селу. Желела сам да имају слободу, а онда и због љубави према животињама, јер то наравно није могло у граду и тако смо Михаило и ја почели да трагамо за неким идеалним местом. Круг око Београда се више и више ширио, и када смо изашли ван граница Београда, одлучили смо се за Тополу. Људи су нас дочекали раширених руку и врло брзо смо се осетили као код куће. Шест пуних година смо овде и не бисмо се враћали у град никада.
Принцеза Љубица открива и како су изгелдали њени почеци у краљевској породици
- Није било једноставно, нисам имала учитеље или некога да ме води за руку, него је све то ишло некако постепено. Имала сам велику жељу да научим све што могу, просто из те неке одговорности да не погрешим. Пре него што смо се Михаило и ја венчали, стајала сам у позадини на свим тим функцијама и службама, будно пратила, па после њега питала све што ме занима, из страха да не обрукам то породично име и те људе који бдију над нама и који су са нама на свим службама. Желела сам да дам све што имам за ту улогу која ми је поверена, није било једноставно, али је ишло постепено. Не верујем да сам још и увек научила све - додаје принцеза и открива како се њена кума, другарица са факултета, снашла у тој улози:
- Мени је жао и кривим мало себе што јој се нисам нашла мало више на услузи. Мислим да је поприлично била препуштена сама себи, јер сам ја све то брзински њој објашњавала. Сналазила се сама, јер сам и ја сама била у тој ватри да то све буде савршено како сам ја замислила. Ето, и на тај мој недостатак да јој се више посветим, она се савршено снашла и верујем да јој није било свеједно. Касније ми је и признала да је имала кнедлу у грлу док све није кренуло својим током
- Током самог венчања има доста протокола, али ми смо се трудили да све то има неки наш лични печат. Једна ствар ми је била много важна, да ми тај дан не прозуји у тој некој концентрацији, како све пролази, него да заиста будем присутна. Посебно се сећам момента, као да је јуче било, када су запевали химну, то ми је најлепши детаљ.
Када се принцеза Љубица порађала звониле су цркве
- Одржали су молебан за Наталију и Исидору. По обичају оне добију своје име на том молебану, онда на крштењу добију име које им кум изабере. Мени је то било прелепо, ја онако лежим у "Народном фронту" и стиже ми снимак молебана и звона са цркве. Дивно је што заправо од Михаиловог и мог венчања, које је било прво у породици након много година тишине, сахрана, моштију, то је било први пут да се нешто весело десило горе у цркви. Моје огромно задовољство је то, да су се крстиле Наталија и Исидора, да су звона звонила радосним поводом - каже принцеза и открива да је супруг присуствовао порођају:
- Заједно смо се припремали за порођај, пролазили кроз вежбе, и сматрам да је то од велике важности у тим тренуцима. Тај моменат, када се Наталија родила и када је узео у руке, то је непоновљив осећај. Тај моменат са Михаилом у порођајној сали ми је остао урезан као једно од најлепших искустава. Са Исидором нисмо имали тај луксуз због пандемијске ситуације каже принцеза и открива како је успела да споји живот предузетнице са животом принцезе:
- Магистар сам фармације, а факултет сам уписала с циљем да се посветим маркетингу лекова. На срећу, током треће године, стекла сам праксу у једној великој корпорацији, али кроз ту праксу сам схватила да велике корпорације нису у складу с мојим преференцијама. Пронашла сам се у раду с мањим и динамичнијим фармацеутским компанијама, где пишем текстове у области здравства и козметологије о нези коже. Ово је подручје које ме заиста интересује, где као предузетник немам празнике ни слободне дане када сам болесна, али с друге стране, омогућава ми да организујем свој дан онако како ми одговара. На тај начин, спојила сам најбоље од оба света - закључила је принцеза Љубица Карађорђевић у емисији "Први ред" на телевизији К1.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
