Javnost je pre nekoliko godina upoznala princezu LJubicu Karađorđević kao suprugu Mihaila Karađorđevića, sina princa Tomislava i princeze Linde, te unuku kralja Aleksandra I Ujedinitelja.
Za relativno kratko vreme, čim se saznalo za njenu i Mihailovu ljubav, lepa princeza osvojila je domaću javnost. To je postigla, između ostalog, svojom odgovornošću, vedrim, nenametljivim, skromnim, upečatljivim izgledom, ali i temama koje se tiču svih nas.
Princeza LJubica, supruga Mihaila, sada je za emisiju "Prvi red" opisala kako izgleda njihov život na Oplencu.
- Mi živimo potpuno normalan život. Sami brinemo o deci i kući. Naravno, imamo pomoć od strane baka i deka, prabaka i pradeka, ali imamo i jednu divnu ženu koja nam pomaže sa decom i oko kuće povremeno, ali to je sve kada zatreba ili kada je neki događaj. Na svakodnevnom nivou tu smo Mihajlo i ja sa decom, čini mi se da tako najbolje funkcionišemo - kaže princeza LJubica i dodaje da se njihov život u principu ne razlikuje od života drugih ljudi, osim u sferi koja je vezana za samu titulu i funkcije.
- Naš život se razlikuje u delu koji je vezan za titule, funkcije, dobrotvorne aktivnosti kojima se mi bavimo. To je nešto što mi pokušavamo da održimo i što mislim da je najvažnije spram naše pozicije, titula, kao i nasleđa koje nam je ostalo od predaka mog supruga. To je veliki akcenat u našem danu, da budem iskrena, iako je to volonterski i pojede dobar deo dana. Trudim se da sve to izbalansiram sa porodicom, tako da moje ćerke uredno idu na sve događaje i akcije. Uključene su u sve - rekla je ona za televiziju K1.
Princeza i otkriva da njihova ćerka Natalija ide u državni vrtić.
- Moja ćerka Natalija ide u Topoli u državni vrtić i divno se prilagodila. Divni su joj vaspitači i drugari, baš jedna homogena grupa. Dolaze i kod nas na jahanje i družimo se na rođendanima, baš jedan lep kolektiv - dodaje.
Princeza LJubica otkriva i da je ju ljubav prema jahanju spojila sa suprugom Mihailom Karađorđevićem:
- Kada smo se upoznali, naš prvi razgovor bio je na temu konja. NJegova majka, kneginja Linda, kao mlada je jahala i jako volela konje, ali se onda sticajem životnih okolnosti odvojila od toga. Kada se preselila u Srbiju, već u nekim poznijim godinama, imala je ambiciju da se ponovo bavi time, ali nikako nije smela sama da se usudi. Sećam se kada sam nju prvi put upoznala, rekla mi je da je baš divno što sam sada sa njima tu, jer ćemo imati tema o kojima možemo da pričamo. Vrlo brzo, Mihailo i ja smo se zabavljali možda nekih par meseci kada smo krenuli u tu avanturu, pripreme njenog imanja za konje i njihovu kupovinu. Od tog jednog prvog konja kojeg smo kupili, došli smo do osam. Održavanje konja u 90 posto slučajeva radim ja, Mihailo uskoči kada može, a sada imamo i jednog momka koji nam pomaže i to mnogo znači. Polako ga uvodim u to da razume, jer su konji vrlo specifične životinje. Inače, ne možete poveriti živo biće nekome ko prosto ne zna kako sa njima. Povrh svega, oni su veliki i potencijalno opasni ako ne znate šta radite, posebno zbog svoje veličine. Treba da prođe neko vreme, da se neko oseća lagodno pored njih, a da bude bezbedan i da zna šta radi, da ja mogu mirne glave da otputujem na dva dana i da znam da će sve biti u redu - kaže kroz osmeh princeza LJubica Karađoređević, koja otkriva da pored toga spašavaju i životinje koje završe na putu.
Princeza LJubica u emisiji objašnjava i razliku između kneginje i princeze:
- Knez i kneginja je po našem porodičnom pravilu. Kraljevići su sinovi kralja u direktnoj naslednoj liniji, a kneževi, knjeginje su svi ostali. Princeza je modernizam koji je izjednačio i kraljevića i kneza sa zapadnjačkom titulom princa, pa je objedinio sve da bi prosto bilo jasnije. Ako pričamo o tradicionalnom oslovljavanju, onda sam ja kneginja - kaže LJubica Karađorđević i otkriva da li je kao mala maštala da će postati princeza:
- Ja iskreno nisam maštala o tome, moj san su bili konji. Sa Natalijom nismo mi pričali o tome da je ona princeza, ona sebe onako dečje da obuče balsku haljinu i da sebi bude lepa. Pričamo o svemu onome što njena pozicija nosi, a onda ćemo joj jednog dana objasniti i taj deo. Ne bih volela da sada tom pričom u nju unesemo neki osećaj superiornosti ili bilo šta slično, tu smo jako pažljivi. Mihailo i ja joj pričamo o istoriji, tradiciji, precima, šta su oni radili i koliko je važno da danas to što mi radimo bude najbolje. Uključujemo ih u taj dobrotvorni rad. Zaista duboko verujem da deca iz našeg primera najbolje uče, da džabe pričamo ako mi sami ne živimo to što želimo da oni jednog dana postanu. Tu titulu ćemo na kraju, tako da ako sve ovo shvati, ta titula neće biti problem.
Odrasla je u Velikom Mokrom Lugu, a sa suprugom Mihailom pre šest godina se preselila u Topolu.
- Kada sam ja odrastala, Veliki Mokri Lug je bio selo, moje komšije su imale stoku i mi smo imali tu slobodu da se igraju napolju, na ulici, i želela sam da moja deca imaju isto to. Suprug je takođe odrastao u engleskom selu. Želela sam da imaju slobodu, a onda i zbog ljubavi prema životinjama, jer to naravno nije moglo u gradu i tako smo Mihailo i ja počeli da tragamo za nekim idealnim mestom. Krug oko Beograda se više i više širio, i kada smo izašli van granica Beograda, odlučili smo se za Topolu. LJudi su nas dočekali raširenih ruku i vrlo brzo smo se osetili kao kod kuće. Šest punih godina smo ovde i ne bismo se vraćali u grad nikada.
Princeza LJubica otkriva i kako su izgeldali njeni počeci u kraljevskoj porodici
- Nije bilo jednostavno, nisam imala učitelje ili nekoga da me vodi za ruku, nego je sve to išlo nekako postepeno. Imala sam veliku želju da naučim sve što mogu, prosto iz te neke odgovornosti da ne pogrešim. Pre nego što smo se Mihailo i ja venčali, stajala sam u pozadini na svim tim funkcijama i službama, budno pratila, pa posle njega pitala sve što me zanima, iz straha da ne obrukam to porodično ime i te ljude koji bdiju nad nama i koji su sa nama na svim službama. Želela sam da dam sve što imam za tu ulogu koja mi je poverena, nije bilo jednostavno, ali je išlo postepeno. Ne verujem da sam još i uvek naučila sve - dodaje princeza i otkriva kako se njena kuma, drugarica sa fakulteta, snašla u toj ulozi:
- Meni je žao i krivim malo sebe što joj se nisam našla malo više na usluzi. Mislim da je poprilično bila prepuštena sama sebi, jer sam ja sve to brzinski njoj objašnjavala. Snalazila se sama, jer sam i ja sama bila u toj vatri da to sve bude savršeno kako sam ja zamislila. Eto, i na taj moj nedostatak da joj se više posvetim, ona se savršeno snašla i verujem da joj nije bilo svejedno. Kasnije mi je i priznala da je imala knedlu u grlu dok sve nije krenulo svojim tokom
- Tokom samog venčanja ima dosta protokola, ali mi smo se trudili da sve to ima neki naš lični pečat. Jedna stvar mi je bila mnogo važna, da mi taj dan ne prozuji u toj nekoj koncentraciji, kako sve prolazi, nego da zaista budem prisutna. Posebno se sećam momenta, kao da je juče bilo, kada su zapevali himnu, to mi je najlepši detalj.
Kada se princeza LJubica porađala zvonile su crkve
- Održali su moleban za Nataliju i Isidoru. Po običaju one dobiju svoje ime na tom molebanu, onda na krštenju dobiju ime koje im kum izabere. Meni je to bilo prelepo, ja onako ležim u "Narodnom frontu" i stiže mi snimak molebana i zvona sa crkve. Divno je što zapravo od Mihailovog i mog venčanja, koje je bilo prvo u porodici nakon mnogo godina tišine, sahrana, moštiju, to je bilo prvi put da se nešto veselo desilo gore u crkvi. Moje ogromno zadovoljstvo je to, da su se krstile Natalija i Isidora, da su zvona zvonila radosnim povodom - kaže princeza i otkriva da je suprug prisustvovao porođaju:
- Zajedno smo se pripremali za porođaj, prolazili kroz vežbe, i smatram da je to od velike važnosti u tim trenucima. Taj momenat, kada se Natalija rodila i kada je uzeo u ruke, to je neponovljiv osećaj. Taj momenat sa Mihailom u porođajnoj sali mi je ostao urezan kao jedno od najlepših iskustava. Sa Isidorom nismo imali taj luksuz zbog pandemijske situacije kaže princeza i otkriva kako je uspela da spoji život preduzetnice sa životom princeze:
- Magistar sam farmacije, a fakultet sam upisala s ciljem da se posvetim marketingu lekova. Na sreću, tokom treće godine, stekla sam praksu u jednoj velikoj korporaciji, ali kroz tu praksu sam shvatila da velike korporacije nisu u skladu s mojim preferencijama. Pronašla sam se u radu s manjim i dinamičnijim farmaceutskim kompanijama, gde pišem tekstove u oblasti zdravstva i kozmetologije o nezi kože. Ovo je područje koje me zaista interesuje, gde kao preduzetnik nemam praznike ni slobodne dane kada sam bolesna, ali s druge strane, omogućava mi da organizujem svoj dan onako kako mi odgovara. Na taj način, spojila sam najbolje od oba sveta - zaključila je princeza LJubica Karađorđević u emisiji "Prvi red" na televiziji K1.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
