Sava Šumanović, rođen 22. januara 1896. godine u Vinkovcima, ostavio je neizbrisiv trag na umetničkoj sceni Jugoslavije. NJegov život i karijera bili su prožeti izuzetnim talentom, ali i dubokim ličnim tragedijama koje su oblikovale njegov rad.
Rođen u Vinkovcima 22. januara 1896, Sava se sa roditeljima kao četvorogodišnjak doselio u Šid, gde je završio prva četiri razreda škole. Prvi razred realne gimnazije završio je u Zemunu, sve u cilju priprema za advokaturu, jer su njegovi roditelji, logično, želeli da Sava produži porodičnu tradiciju. Školske raspuste provodio je u Gracu da bi usavršio nemački jezik, koji je tokom života govorio tečno, kao maternji, a sve u cilju pripreme za bogatu karijeru.
Međutim, porodica nije računala na to da će se Sava u Zemunu upoznati sa slikarstvom i upisati časove crtanja kod Isidora Junga, što je Šumanovićima „pomrsilo planove“ vezane za Savinu advokatsku karijeru. Tokom gimnazijskog školovanja, mladić počinje da se interesuje za umetnost, da bi se tako neizlečivo zaražen „slikarskim virusom“, kasnije usprotivio očevoj želji da postane advokat.
Kada se po završenoj maturi vratio kući i saopštio roditeljima da ne želi ničim drugim da se bavi osim slikarstvom, te da samo u tom pravcu želi da nastavi svoje školovanje, u porodici je izbio skandal. Kada bi te, 1914. godine jedna takva kuća trebala da pusti sina jedinca da bude „tamo neki moler“, i zbog toga batali već trasiran put advokata, sigurno da je vest bila šokantna, a takva odluka nimalo laka za prihvatanje. No majka Persida je ipak podržala voljenog sina i uspela na kraju da ubedi i supruga.
Pariz: Grad Svetlosti i Inspiracije
Godine 1920, Sava odlazi u Pariz, gde se susreće sa mnogim avangardnim umetnicima i pokretima. Pariz je bio epicentar umetničkih inovacija, a Sava je brzo apsorbovao nove tehnike i stilove, posebno kubizam i fovizam. Učestvovao je u prestižnim izložbama i ostvario značajan uspeh, ali se suočavao i sa unutrašnjim borbama, posebno sa osećajem izolovanosti i nostalgijom za domom.
Povratak u Šid: Stvaranje Remek-dela
Godine 1930, Sava se vraća u Šid kako bi se posvetio svojoj umetnosti daleko od pariške vreve. Upravo u Šidu nastaju njegova najznačajnija dela, među kojima se ističe serija slika pod nazivom "Šidska polja". Ove slike odišu spokojem i harmonijom, prikazujući ruralni život i prirodne lepote njegove domovine. Sava je u svojim delima uspeo da spoji modernističke tehnike sa tradicionalnim motivima, stvarajući jedinstven i prepoznatljiv stil.
Tragični Kraj
Nažalost, Drugi svetski rat doneo je tragičan kraj Šumanovićevom životu. Ustaške vlasti uhapsile su ga 1942. godine zajedno sa grupom istaknutih Srba iz Šida. Nakon kratkog zatočeništva u Sremskoj Mitrovici, Sava Šumanović je pogubljen. NJegova smrt predstavlja neizmeran gubitak za jugoslovensku umetnost, ali njegova dela i dalje žive, svedočeći o njegovom geniju i strastvenoj posvećenosti umetnosti.
Nasleđe
Danas, Sava Šumanović se smatra jednim od najvažnijih slikara 20. veka na ovim prostorima. NJegova dela krase mnoge muzeje i privatne kolekcije, a njegov dom u Šidu pretvoren je u galeriju koja čuva uspomenu na ovog velikog umetnika. Sava Šumanović ostavio je za sobom bogato umetničko nasleđe koje inspiriše nove generacije umetnika i ljubitelja umetnosti.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
