Симбол нара је инкорпориран у украсе и фасаде многих објеката
Када помислите на Шпанију, прве асоцијације ће многима бити Мадрид и Барселона. Међутим, прави дух Шпаније може се највише осетити на југу, у Гранади, некадашњој престоници Андалузије, а једна тамошња изрека то потврђује: "Ако треба да видите само један град у Шпанији, нека то буде Гранада".
У Гранаду сам стигла аутобусом из Малаге. Једнодневни излет, који ћу памтити целог живота, коштао ме је само десет евра, будући да сам аутобуску карту купила преко интернета месец дана уочи пута. Гранада још не слови за популарну дестинацију међу нашим туристима. Од главне аутобуске станице у Гранади, градским превозом (линија 33), стиже се за мање од четврт сата до центра града (улица Гран Виа), по цени од 1,40 евра, колико кошта карта кад се купује код возача. Уколико долазите у периоду од марта до маја, понесите у ранцу и зимску и летњу одећу, с обзиром на то да се Гранада налази у подножју планине Сијера Невада и од мора је удаљена око 150 километара.
Фото: Инстаграм светска_путница
Гранада је била престоница маварског царства (од 13. до 15. века), све до 1492. године када су, без проливене крви, католички краљ Фернандо и краљица Изабела преузели кључеве града и последњег маварског цара Боабдила протерали са Иберијског полуострва. Остало је забележено да је током опсаде града, италијански морепловац Колумбо посетио краља Фернанда тражећи новчану помоћ за своју мисију проналска морског пута до Индије. Премда је првобитно био одбијен, након што је Алхамбра "пала", точак историје се променио у корист Шпанаца, а наредне године је Колумбо открио Америку.
Мавари (муслимани) су, заједно са Јеврејима и шпанским хришћанима, у Гранади оставили неизбрисив траг, нарочито у архитектури. У складу с називом самог града (реч гранада означава нар), симбол овог воћа је инкорпориран у украсе и фасаде на многим објектима богате културно-историјске шпанско-маварско-јеврејске заоставштине. У старом делу се посебно истиче велика готска катедрала и краљевска капела где је сахрањен најпознатији шпански краљевски пар.
Фото: Инстаграм светска_путница
КОПИЈА РАЈА НА ЗЕМЉИ
Најлепше, највеће и најпознатије достигнуће маварске архитектуре и хортикултуре је Алхамбра, палата и тврђава са прелепим вртовима Хенералифе на брду изнад Гранаде. Назив вероватно потиче од црвене боје глине, од које је утврђење изграђено. Међутим, раније је Алхамбра била прекривена белом бојом, па постоје и мишљења да име града води порекло од боје бакљи које су осветљавале град ноћу. Комплекс је првобитно саграђен за потребе војске, те је овај прелепи дворац истовремено и утврђење. Према изворима из арапских текстова, данашња грађевина подигнута је у доба династије Насрида у 13. веку када је њен оснивач, Мохамед-ибн Наср, бежао од прогона краља Фердинанда ИИИ који је покушавао да ослободи Шпанију од Мавара. Остало је забележено да је Ибн Наср 1238. године изабрао Алхамбру за своје пребивалиште, те је у складу са тим одлучио да започне изградњу новог дворског комплекса који би више одговарао седишту краља. Планови су предвиђали изградњу шест палата, две кружне куле и бројних купатила и вртова. Током владавине династије Насрида, Алхамбра је претворена у краљевски град који је поседовао системе за наводњавање, односно канале за заливање вртова Хенералифеа. Мавари су владали Алхамбром све до 1492. године када су је, без борбе, заузели католички владари - краљица Изабела И од Кастиље и краљ Фернандо ИИ од Арагона и тада постаје краљевски хришћански двор. Током 18. и 19. века Алхамбра бива запуштена, дотле да су је Наполеонове трупе претвориле у војне бараке, а уточиште у њој су тражили лопови и бескућници. Као један од најзначајнијих шпанских средњовековних културних споменика, нашла се међу кандидатима на листи "седам чуда Новог света", али пошто кандидатура није прошла, уврштена је на Унескову листу светске баштине.
Фото: Инстаграм светска_путница
Уколико планирате посету Алхамбри, саветујем да карте купите преко званичног сајта, пре него што одаберете лет и хотел. У супротном, може вам се десити да не успете да уђете у овај јединствени културно-историјски комплекс. Примера ради, ја сам карту купила средином августа прошле године за путовање у октобру, и већ тада је већина датума за посету била попуњена. Ако намеравате да преноћите, препорука је да смештај потражите у оближњем Албасину, а у том случају до Алхамбре можете стићи пешке. У случају да долазите на једнодневни излет или одседате у центру града, обавезно користите градски превоз (минибус Ц 30 и Цн32), или такси. Савет је да дођете много раније у односу на време за које сте резервисали улаз у Насридову палату, одакле почиње званични обилазак утврђења, башти и вртова. Алхамбру је речима тешко описати, ову копију раја на земљи треба доживети. Мени је требало непуних шест сати да све натенане обиђем.
Фото: Инстаграм светска_путница
Поглед као с разгледнице на Алхамбру је са Трга Светог Николе у Албасину, који се налази наспрам чувеног комплекса и одакле се назиру врхови Сијера Неваде, највишег шпанског планинског венца. Препорука је да посету видиковцу "пикирате" у време заласка сунца како бисте доживели чаролију Алхамбре у потпуности, онда када дневно светло замени ноћно осветљење уз акорде фламенка са акустичне гитаре и плес локалних извођача. Албасин је стара маварска четврт, данас препознатљива по кућама беле боје, које су некад давно биле дом неимарима и уметницима, градитељима Алхамбе. Одатле, кад уским улицама и степеницама кренете да се спуштате ка центру града, направите паузу у некој од кафеџиница које ће вас за трен изместити у Мароко. Паузу за ручак препоручујем у неком од ресторана у центру на Биб-Рамбли. Ту се налази и велики базар који се састоји од неколико уских улица, а простиру се све до катедрале.
БЕСПЛАТНО ПИЋЕ УЗ ТАПАСЕ
Традиционална арапско-андалузијска кухиња Гранаде потиче из времена када су је насељавале три етничке и верске групације (муслимани, хришћани и Јевреји). Тек након протеривања Јевреја и Мавара, хришћани су чешће користили свињско месо у спремању јела, а шунка са Тревелеса је најпознатија месна прерађевина. Традиционална предјела - тапас су карактеристична за цело подручје Андалузије, а у Гранади ћете уз наручен тапас, добити и бесплатно безалкохолно пиће. Типична јела Гранаде су пасуљ са шунком и тортиља сакромонте, која се припрема од куваног мозга и говеђих тестиса, који се потом мешају са јајетом. Од других јела, треба издвојити чорбу олла де Сан Антон која се обично једе током зиме, затим чорбу од купуса, те ону која се спрема од поврћа и махунарки.
Фото: Инстаграм светска_путница
Гранада је и дом великом броју студената на размени, па имајте у виду да су цене на многим местима повољније него у осталим андалузијским градовима. Увече можете отићи на фламенко, јер се сматра да овај плес потиче управо из Гранаде. Уколико имате времена, поред Алхамбре, обиђите неки од музеја у Гранади (Археолошки и Етнографски, Музеј ликовних уметности). Најпознатија поема о Гранади потекла је из пера Федерика Гарсија Лорке, који је овде живео и страдао. Сматра се да је он прва жртва Шпанског грађанског рата. Не зна му се гроб али зато можете посетити парк у коме се налази његова кућа претворена у музеј.
Гранада је место где се сусрећу и стапају три културе, традиције и гастрономије, а гостољубиви домаћини учиниће све да се и ви осећате да ту припадате.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
