Иако у време јефтине нафте и без притиска еколога, ова компаније је развијала возила са нултом емисијом штетних гасова
Немачка компанија „Опел“ ће до 2024. године све своје аутомобиле и лака комерцијална возила електрификовати. Већ сада друмовима Европе крстари неколико модела „Опела“ који су или као „корса“ потпуно електрични, или као „грандланд икс“ такозвани „плаг-ин“ хибриди. Електрични „опел виваро“, „мока икс“ стићи ће на тржиште током ове године, а наредне ће им се придружити и „опел комбо е“, „опел зафира е“ као и „астра „ на струју.
Мало је познато да је „Опел“ већ пре више од 50 година развијао електричне аутомобиле иако је то било доба јефтине нафте, а није било ни толико повика од стране еколога и људи забринутих за очување животне средине на смањење емисије штетних материја из ауспуха возила..Због тога је произвођач аутомобила из Риселсхајма један од е-пионира у индустрији.
Већ 1968. године, „кадет Б стир-лец и“ је имао принцип „проширења домета“ који ће касније кренути у производњу са „опел ампером“. „Стир-лец“ је напајало 14 оловних акумулатора, а електричну енергију која је стално пунила батерије производио је задњи уграђени Стирлингов мотор са унутрашњим сагоревањем.
Прочитајте још: Постоје три начина за пуњење електромобила
Само три године касније, Георг вон Опел, унук оснивача компаније, оборио је шест светских рекорда електричних возила за воланом „опел електро ГТ“ од 188 километара на час, погоњен са два спојена електромотора који производе 88 киловат-часова односно 120 КС. Енергију је обезбеђивала никл-кадмијумска батерија од 590 килограма и при константној брзини од 100 километара на час, аутомобил је имао домет од 44 километра.
Истраживање је направило корак напред са програмом „опел импулс“ у раздобљу од 1990. до 1997. године.
„Импулс 1“ било је возило засновано на „кадету“, које покреће електромотор једносмерне струје од 16 КВ, користећи никл-кадмијумске акумулационе ћелије са течним електролитом. Имао је домет од око 80 км и максималну брзину од 100 км/ч. После тога годину дана касније уследио је „импулс 2“, заснован на „астри“. Користио је 32 оловне батерије за напајање два трофазна асинхрона мотора који дају укупно око 45 КВ односно 61 КС. Од 1993. до 1997. године, „Опел“ је извео свој први велики програм тестирања електричних возила са „импулсом 3“. Возни парк од десет аутомобила тестиран је на немачком острву Руген, а пређено је укупно више од 300.000 км.
Пет возила је опремљено никл-кадмијумским батеријама (45 КВ /61 КС), а осталих пет су користили високо-енергетске батерије натријум / никл-хлорид (42 КВ/57 КС ). Свих десет возила „импулс 3“ било је опремљено трофазним асинхроним мотором.
У међувремену, 1992. године представљен је широко цењени концептни аутомобил „опел твин“. За вожњу аутопутем био је доступан троцилиндрични 0,8-литарски бензински мотор снаге 25 КВ / 34 КС, док је за градску вожњу био задужен електрични агрегат са два мотора са 10 КВ /14 КС. Возач је имао централни положај напред, са три сувозачка седишта позади.
Још 1995. године „Опел“ је укључио електричну мобилност у сегмент комерцијалних возила са „комбо плус“ концептним комбијем који је имао две високо-енергетске батерије натријум-никл-хлорида који раде у комбинацији са трофазним асинхроним мотором снаге 45 КВ.
Након тога „Опел“ је наставио развој електричних аутомобила, преко „флекстрима“ ,“ампере“, све до данашњих дана и зацртаног циља да 2024. године сва возила ове компаније буду електрификована.
Фото:Промо
