Iako u vreme jeftine nafte i bez pritiska ekologa, ova kompanije je razvijala vozila sa nultom emisijom štetnih gasova
Nemačka kompanija „Opel“ će do 2024. godine sve svoje automobile i laka komercijalna vozila elektrifikovati. Već sada drumovima Evrope krstari nekoliko modela „Opela“ koji su ili kao „korsa“ potpuno električni, ili kao „grandland iks“ takozvani „plag-in“ hibridi. Električni „opel vivaro“, „moka iks“ stići će na tržište tokom ove godine, a naredne će im se pridružiti i „opel kombo e“, „opel zafira e“ kao i „astra „ na struju.
Malo je poznato da je „Opel“ već pre više od 50 godina razvijao električne automobile iako je to bilo doba jeftine nafte, a nije bilo ni toliko povika od strane ekologa i ljudi zabrinutih za očuvanje životne sredine na smanjenje emisije štetnih materija iz auspuha vozila..Zbog toga je proizvođač automobila iz Riselshajma jedan od e-pionira u industriji.
Već 1968. godine, „kadet B stir-lec i“ je imao princip „proširenja dometa“ koji će kasnije krenuti u proizvodnju sa „opel amperom“. „Stir-lec“ je napajalo 14 olovnih akumulatora, a električnu energiju koja je stalno punila baterije proizvodio je zadnji ugrađeni Stirlingov motor sa unutrašnjim sagorevanjem.
Pročitajte još: Postoje tri načina za punjenje elektromobila
Samo tri godine kasnije, Georg von Opel, unuk osnivača kompanije, oborio je šest svetskih rekorda električnih vozila za volanom „opel elektro GT“ od 188 kilometara na čas, pogonjen sa dva spojena elektromotora koji proizvode 88 kilovat-časova odnosno 120 KS. Energiju je obezbeđivala nikl-kadmijumska baterija od 590 kilograma i pri konstantnoj brzini od 100 kilometara na čas, automobil je imao domet od 44 kilometra.
Istraživanje je napravilo korak napred sa programom „opel impuls“ u razdoblju od 1990. do 1997. godine.
„Impuls 1“ bilo je vozilo zasnovano na „kadetu“, koje pokreće elektromotor jednosmerne struje od 16 KV, koristeći nikl-kadmijumske akumulacione ćelije sa tečnim elektrolitom. Imao je domet od oko 80 km i maksimalnu brzinu od 100 km/č. Posle toga godinu dana kasnije usledio je „impuls 2“, zasnovan na „astri“. Koristio je 32 olovne baterije za napajanje dva trofazna asinhrona motora koji daju ukupno oko 45 KV odnosno 61 KS. Od 1993. do 1997. godine, „Opel“ je izveo svoj prvi veliki program testiranja električnih vozila sa „impulsom 3“. Vozni park od deset automobila testiran je na nemačkom ostrvu Rugen, a pređeno je ukupno više od 300.000 km.
Pet vozila je opremljeno nikl-kadmijumskim baterijama (45 KV /61 KS), a ostalih pet su koristili visoko-energetske baterije natrijum / nikl-hlorid (42 KV/57 KS ). Svih deset vozila „impuls 3“ bilo je opremljeno trofaznim asinhronim motorom.
U međuvremenu, 1992. godine predstavljen je široko cenjeni konceptni automobil „opel tvin“. Za vožnju autoputem bio je dostupan trocilindrični 0,8-litarski benzinski motor snage 25 KV / 34 KS, dok je za gradsku vožnju bio zadužen električni agregat sa dva motora sa 10 KV /14 KS. Vozač je imao centralni položaj napred, sa tri suvozačka sedišta pozadi.
Još 1995. godine „Opel“ je uključio električnu mobilnost u segment komercijalnih vozila sa „kombo plus“ konceptnim kombijem koji je imao dve visoko-energetske baterije natrijum-nikl-hlorida koji rade u kombinaciji sa trofaznim asinhronim motorom snage 45 KV.
Nakon toga „Opel“ je nastavio razvoj električnih automobila, preko „flekstrima“ ,“ampere“, sve do današnjih dana i zacrtanog cilja da 2024. godine sva vozila ove kompanije budu elektrifikovana.
Foto:Promo
