„Ланча“ је првенац легендарне италијанске фабрике, а знате ли како је "Алфа" добила име? (Фото)

Овај модел је познат и по именима „Ланча 12 ХП“ и „Ланча типо 51“

Oglas

Jедна од легендарних фабрика аутомобила са Апенина је свакако и Ланча, сада је део „Фијат групе“ односно „Фијат-Крајслер аутомобила“.

Од почетка свог бивствовања ова компанија је правила веома оригиналне, технички врло добре, дизајнерски смеле аутомобиле. Многи од њених модела су прави бисери ауто-индустрије.

Све је почело са моделом „12 ХП“ који је после првих тестова на друму у септембру 1907. годину дана касније приказан на Салону аутомобила у Торину. Производња је започела 1908. године.

Модел је био познат и као „Ланча типо 51“ по имену радионице, да би ознаку „алфа“ добила тек 1919. када је оснивачу компаније Вићенцу Ланчи брат Ђовани, иначе професор класичних језика, предложио да аутомобиле означава словима грчког алфабета и то отпочетка производње.

Прва „ланча“ је била сасвим другачија од аутомобила тога доба. Имала је чврсту, лагану шасију са ниским тежиштем, имала је и кардан уместо ланаца, мотор је имао четири цилиндра у линији, подељена у два блока и 2,545 кубика, цилиндри су имали по два вентила са стране. Достизао је 1.800 обртаја радилице што је у то доба било знатно више од конкуренције па је аутомобил, иако је имао само 12 КС без по муке постизао 90 километара на час, карбуратор је био Ланча двостепени вертикални који се претходно загревао водом из хладњака, паљење је било магнетно „Бош“ које је било водено уз помоћ центрифугалне пумпе, а подмазивање гравитационо. Мењач са четири степена је био у кутији од лаких легура и снагу је, рекосмо, уз помоћ карданског вратила испоручивао на задње точкове. Вешање је напред било са чврстом осовином и полу-елиптичним уздужним лисним опругама, а задње са чврстом осовином са 3/4 елипсе уздужних лиснатих опруга. Аутомобил је имао две кочнице.

Прочитајте још: Обележио шездесете:„Јагуар е тајп“ раме уз раме са Битлсима и мини сукњом (Фото)

Ножну, где папучица кочнице (механичка) делује на мењач и ручна кочница (механичка) која делује на задње точкове који су прављени од дрвета и имали су гуме 810 х 90.

Успех је био голем па је направљено 137 примерака који су се и извозили чак у Велику Британију и САД. Велики успех имала је и спортска верзија која је била нешто краћа и није имала кров.
Цена се у зависности од верзије кретала од 10 – 22.000 лира. Производила се до краја 1909.