Отац Предраг Поповић објашњава да се славе у историји код Срба везују за период или дан у ком је одређена породица примила хришћанску веру.
Са Михољданом почиње сезона слава, а током јесени се прослављају и најчешће у Срба – Митровдан, Аранђеловдан и Никољдан.Отац Предраг Поповић каже да једна породица славом обележава дан када је у прошлости примила хришћанство. На тај дан сви у породици учествују у припреми трпезе и подносе жртву, каже Поповић. Истиче да се за славу меси домаћи славски колач, а не наручује онај у пекари, не слави се у ресторану, већ код куће и не мрси се кад је пост – то је, сматра, шамар своме светитељу.
Отац Предраг Поповић објашњава да се славе у историји код Срба везују за период или дан у ком је одређена породица примила хришћанску веру.
"Рецимо, ако је породица примила хришћанство на дан славе, онда је најстарији члан узимао име неког светитеља на ког је примио хришћанство. Они који славе Михољдан, обележавају дан када је та породица примила хришћанску веру. Зато се и зове крсна слава, јер су чланови те породице на тај дан крштени", наводи Поповић.
Када је реч о обичајима и веровањима који прате славу, отац Поповић истиче да је приметно да светитељ важи за заштитника куће и неког ко се у име православних хришћана моли код Бога.
"Ипак, ради се и о мешавини народних обичаја, а црквени обреди слава какви су нам данас познати отпочели су са београдским митрополитом Михајлом и 1862. годином", појашњава саговорник.
"Мрс на посну славу – шамар светитељу"
Отац Предраг Поповић наглашава да је у обележавању славе суштински важно поделити оброк са својим ближњима.
"Ако је литургија икона царства небеског, а Исус Христос између нас, слава је икона литургије", сумира Поповић.
Појашњава да би на дан славе свештеници са народом требало да траже опроштај.
"Када домаћин са свештеником ломи славски колач, то су обреди истоветни оним у цркви. Дакле, то је једна врста литургије. Послужи се жито и вино, а затим и трпеза", каже Поповић.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО
