Otac Predrag Popović objašnjava da se slave u istoriji kod Srba vezuju za period ili dan u kom je određena porodica primila hrišćansku veru.
Sa Miholjdanom počinje sezona slava, a tokom jeseni se proslavljaju i najčešće u Srba – Mitrovdan, Aranđelovdan i Nikoljdan.Otac Predrag Popović kaže da jedna porodica slavom obeležava dan kada je u prošlosti primila hrišćanstvo. Na taj dan svi u porodici učestvuju u pripremi trpeze i podnose žrtvu, kaže Popović. Ističe da se za slavu mesi domaći slavski kolač, a ne naručuje onaj u pekari, ne slavi se u restoranu, već kod kuće i ne mrsi se kad je post – to je, smatra, šamar svome svetitelju.
Otac Predrag Popović objašnjava da se slave u istoriji kod Srba vezuju za period ili dan u kom je određena porodica primila hrišćansku veru.
"Recimo, ako je porodica primila hrišćanstvo na dan slave, onda je najstariji član uzimao ime nekog svetitelja na kog je primio hrišćanstvo. Oni koji slave Miholjdan, obeležavaju dan kada je ta porodica primila hrišćansku veru. Zato se i zove krsna slava, jer su članovi te porodice na taj dan kršteni", navodi Popović.
Kada je reč o običajima i verovanjima koji prate slavu, otac Popović ističe da je primetno da svetitelj važi za zaštitnika kuće i nekog ko se u ime pravoslavnih hrišćana moli kod Boga.
"Ipak, radi se i o mešavini narodnih običaja, a crkveni obredi slava kakvi su nam danas poznati otpočeli su sa beogradskim mitropolitom Mihajlom i 1862. godinom", pojašnjava sagovornik.
"Mrs na posnu slavu – šamar svetitelju"
Otac Predrag Popović naglašava da je u obeležavanju slave suštinski važno podeliti obrok sa svojim bližnjima.
"Ako je liturgija ikona carstva nebeskog, a Isus Hristos između nas, slava je ikona liturgije", sumira Popović.
Pojašnjava da bi na dan slave sveštenici sa narodom trebalo da traže oproštaj.
"Kada domaćin sa sveštenikom lomi slavski kolač, to su obredi istovetni onim u crkvi. Dakle, to je jedna vrsta liturgije. Posluži se žito i vino, a zatim i trpeza", kaže Popović.
(Kurir)
BONUS VIDEO
