"Ко искрено и страсно љуби истину, слободу и отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас"
Петар Кочић је рођен на висоравни Змијања 1877. године. Припадао је генерацији интелектуалаца који су се борили за своје идеале и зато су страдали.
Прочитајте још: Прва ЖЕНА АКАДЕМИК у Србији: О њеним реченицама и сада се прича
Као гимназијалац бива избачен из гиманзије због сукоба са професором. Био је велики борац за људска права и ватрени противник Аустроугарске.
Велики борац за људска права
После Сарајева, долази у Београд где завршава гимназију, а затим одлази у Беч на даље школовање.
Прочитајте још: "Новац сам потрошила у ЗЕМУНУ": Ево зашто жена Вука Караџића никад није хтела да се пресели у Србију
Кочићеве збирке: С планине и испод планине (објављена у три издања) и Јауци за змијања представљају целокупно његово дело, не рачунајући публицистички рад.
Волео је да пише о својим сународницима, о њиховој борби, патњи, њиховој смеху и тузи. Писао је о крајишким јунацима који су били трагично разапети између сопствене снаге, ума, поноса и потпуне немоћи пред друштвеном неправдом која је тада била доминантна.
Поред њега, децу су изгубили и Војислав Илић и Јован Ј. Змај
Прочитајте још: Добитник је Нобелове награде, једна улицу у Београду носи назив по њему, а преминуо је на данашњи дан
Био је ожењен Милком Вукмановић, која је била прва писмена жена из челиначног краја.
Није био срећан, нарочито после смрти трећег сина. После тог догађаја и после много година сиромаштва и прогона, Петар Кочић је почео да испољава трагове менталне болести. Одлази у београдску душевну болницу где остаје до смрти. Премину је 1916. године. Имао је само 39 година.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ