BROJ OBOLELIH SVE VEĆI: Na lečenju čak i devojčica od 9 godina - Lekari upozoravaju da ANOREKSIJA može imati fatalne posledice

Broj devojčica i devojaka koje boluju od anoreksije se povećava iz godine u godinu, a veliki uticaj imaju i društvene mreže

Oglas

U nameri da budu mršave, čak i kada to jesu, mnoge devojke čine sve da budu još mršavije, nanoseći tako strašne posledice po zdravlje i psihu, kažu lekari. Više od 10.000 devojaka u Srbiji pati od anoreksije, a najmlađa pacijentkinja trenutno na lečenju jeste devojčica stara svega devet godina! Na udaru ovog ozbiljnog poremećaja najviše su devojčice i mlade žene od 12 do 25 godina.

Najgore od svega je, dodaju lekari, što se broj anoreksičnih devojaka povećava iz godine u godinu.

Fatalne posledice

Pedijatar dr Saša Milićević upozorava da je reč o ozbiljnom oboljenju.

- Anoreksija je sve učestalija kod devojčica i devojaka, koje nisu ni svesne koliko je to opasno. Prema trenutnim podacima, u Srbiji više od 10.000 devojaka pati od ove bolesti, ali se bojim da ih ima mnogo više, jer se veliki broj pacijentkinja leči privatno ili svoj problem kriju unutar porodice. Trenutno je na lečenju dosad najmlađa pacijentkinja, koja ima svega devet godina! - kaže dr Milićević.

Najveći problem je, napominje doktor, što većina devojaka, čak i kada bolest uzme maha, odbija terapiju, ne želeći da povrati "koji kilogram".

- U tim situacijama anoreksija može dovesti i do smrti pacijentkinje. Retko kada se desi da roditelji dođu sa ćerkom koja je na početku razvoja oboljenja. To uglavnom bude već poodmakla faza, u kojoj dete za nekoliko meseci prepolovi kilažu, nasilno povraća šta god da pojede ili popije, nervozna je, revoltirana, u sukobu sa roditeljima, pa samim tim odbija i svaku vrstu pomoći. Tada dolazi najpre do psihičkog poremećaja, potom oštećenja organa za varenje, a 15 odsto devojaka dospe u fazu kada se bori za život - naglašava naš sagovornik.

Loš uticaj društvenih mreža

Psihoterapeut Marija Milenković navodi da je jedan od uzroka anoreksije problem emocionalne nestabilnosti zbog velikog pritiska.

- Porodica mora zajedno da ide na psihoterapiju, jer je ovo jedan porodičan problem. NJihova podrška je mnogo značajna u ovom slučaju, posebno kada su mlade devojke u pitanju. Traga se za kvalitetom tih odnosa i mislim da roditelji mogu da utiču da se ovakve stvari izleče, odnosno da ne dođe do tragičnog kraja. Poslednjih godina društvene mreže imaju veliki uticaj na omladinu, posebno kada je u pitanju fizički izgled. Mnoge generacije mladih devojka nisu apsolutno zadovoljne kako izgledaju, pa dolazimo do ovakvih situacija - objašnjava Milenković i ističe da kod 95 odsto devojčica koje imaju poremećaj u ishrani, najveći problem je poremećaj odnosa sa majkom.

Višegodišnja borba

Koliko je anoreksija ozbiljna bolest potvrdila je i Magdalena Miković, devojčica koja je sa 14 godina upala u ovaj težak problem i punih šest godina joj je trebalo da se izvuče iz tog pakla.

- Meni se javljao strah od gojaznosti i strah od hrane! Prošlo je dosta vremena dok sam shvatila da imam problem. Kada dođete u stadijum da izgledate kao da ste došli iz koncentracionog logora, to je znak da bolest dugo traje. Prvo sam se obratila mami za pomoć. Rekla sam joj da je ta moja opsesija previše jaka, kao i da prosto ne mogu da jedem hranu koju sam nekada volela. Glad je bila konstantno prisutna, a ja sam se borila sa njom iz straha od gojenja. Nakon tri ili četiri meseca gladi, prosto je bilo potrebno da potražim pomoć, da se nekako izborim sa bolešću - započinje svoju priču Magdalena.

Ona otkriva i kako je došlo do straha da se previše ne ugoji.

- Išla sam na balet. Gimnastika, balet, atletika, sve je to leglo poremećaja u ishrani, jer su jako visoka očekivanja da budemo mršave i zgodne. Od mene je bilo očekivano da ako želim da budem u prvoj liniji na baletu, moram da budem mršava. Nisam nikada bila gojazna, ali sam htela da izgubim kilogram ili dva. Otišla sam na keto dijetu i posle nekih sedam dana uspela sam da izgubim kilogram. Onda mi se taj osećaj svideo i došlo je do straha da ne izgubim svoj uloženi trud, koji se pretvorio u strah od gojenja. Zbog toga sam samo nastavila da mršavim. Tako sam upala u anoreksiju, imala napade panike, a moja agonija je trajala šest godina, dok se nisam izlečila i pre svega poradila na svojim emocijama i otklanjanju straha od hrane.