Hrkanje može da bude ozbiljan zdravstveni, ali i socijalni problem.
Osoba često nije svesna da hrče, iako ova pojava može da bude simptom slip apneje (sleep apnea) – potencijalno opasnog stanja u kojem je disanje tokom noći zaustavljeno na 10 ili više sekundi. Stanje može da bude problem, ako osoba živi sama i ne zna da hrče.
Kod žena se teže otkriva problem
Ukoliko se ne leči opstruktivna apnea u snu je faktor rizika za razvoj hipertenzije, bolesti srca, dijabetesa tipa 2, depresije, može da bude uzrok i rane smrti, navodi The American Academy of Sleep Medicine.
Bitno je zato uputiti osobu koja hrče na postojanje problema. Stručnjaci ukazuju na činjenicu da veliki broj osoba ima nedijagnostikovanu i nelečenu sleep apne-u. Naglašava se i da muškarci lakše otkriju ovo stanje, jer je kod njih sleep apnea često praćena gromoglasnim hrkanjem. Kod žena se teže zapaža problem, posebno ako hrkanje nije izrazito. Postoje ipak neki znaci koji mogu da nam ukažu da hrčemo.
Noćno znojenje
Neprijatno noćno znojenje nekada je posledica menopauze, spavanja u pregrejanoj prostoriji, upotrebe lekova, ili postojanja bolesti kao što su bakterijske infekcije, grip, kažu stručnjaci Mejo klinike. Istraživanja ukazuju da je noćno znojenje, simptom kod oko 30 odsto osoba koje pate od slip apneje. Telo ne dobija dovoljno kiseonika, pa osobe koje se znoje i hrču imaju niže nivoe kiseonika u organizmu.
Učestalo buđenje
Učestalo buđenje iz sna inicirano potrebom za mokrenjem često je posledica konzumacije većih količina pića pre spavanja. U težim slučajevima noćno mokrenje je znak dijabetesa, visokog krvnog pritiska, javlja se kao posledica upotrebe lekova, problema sa zdravljem prostate, navode lekari Cleveland Clinic.
Ukoliko se, ipak, dva puta u toku noći budimo kako bismo išli u toalet, moguće je da patimo od sleep apneje. Istraživanja navode da oko 50 odsto osoba sa slip apnejom pati od nokturije.
Škrgutanje zubima
Bruksizam je stručni naziv za škripanje, škrgutanje zubima koje se najčešće javlja tokom sna i može biti posledica slip anpeje. Anksioznost i drugi psihološki činioci nekada mogu da kumuju pojavi bruksizma, s tim da stručnjaci uglavnom ističu sleep apnea -u kao glavni faktor zbog kojeg nekada škrgućemo zubima u snu.
Prema jednoj teoriji koja nije do kraja dokazana, tokom spavanja dolazi do opstrukcije disajnih puteva, a u isto vreme telo se bori za dah tako što nastoji da pomeri mišiće oko usta i vilicu.
BONUS VIDEO:
