Nagla promena raspoloženja je izazov koji se može prevazići uz pravilan pristup i podršku. Osoba koja ima ovaj problem ne treba da gubi nadu i da se oseća bespomoćno, već da prepozna svoje emocije i potrebe i da potraži pomoć ako joj je potrebna. Nagla promena raspoloženja nije znak slabosti ili ludila, već samo stanje koje se može kontrolisati i poboljšati uz adekvatne mere.
Nagla promena raspoloženja može da utiče na kvalitet života osobe, jer može da ometa njeno funkcionisanje na poslu, u školi, u porodici i u društvu.
Postoje različiti načini kako se osoba može nositi sa ovim problemom. Evo šta možete uraditi kako biste sebi olakšali:
Potražiti pomoć stručnjaka
Ako nagla promena raspoloženja ometa normalno funkcionisanje osobe i traje duže od dve nedelje, potrebno je obratiti se za stručnu pomoć. Psihoterapija može da pomogne osobi da razume uzroke i posledice svojih promena raspoloženja i da nauči kako da ih kontroliše i prevazilazi. Lekovi mogu da pomognu u stabilizaciji raspoloženja i smanjenju intenziteta emocija.
Voditi dnevnik
Pisanje dnevnika je koristan način za praćenje i analizu svojih promena raspoloženja. Osoba može da zabeleži kada se javlja promena raspoloženja, koliko traje, šta je prethodilo i pratilo tu promenu, kako se osećala i ponašala tokom te promene i kako je uticala na njenu svakodnevicu.
Na taj način, osoba može da uoči obrasce i okidače svojih promena raspoloženja i da pronađe načine kako da ih spreči ili ublaži.
Vežbati redovno
Fizička aktivnost je jedan od najboljih načina za poboljšanje raspoloženja i smanjenje stresa. Fizička aktivnost pomaže u lučenju endorfina, hormona koji izazivaju osećaj zadovoljstva i euforije. Takođe, fizička aktivnost pomaže u regulaciji ciklusa spavanja i budnosti, koji su važni za stabilnost raspoloženja.
Izbegavati stresne situacije
Stres je jedan od glavnih faktora koji doprinose naglim promenama raspoloženja. Stres izaziva lučenje kortizola, hormona koji podstiče reakciju "bori se ili beži" u telu. Ova reakcija može da dovede do povećanja krvnog pritiska, ubrzanja srčanog rada, znojenja i drugih fizioloških odgovora koji mogu da utiču na raspoloženje. Zato je važno izbegavati nepotrebne stresne situacije i naći načine za opuštanje i relaksaciju, kao što su meditacija, joga, masaža, slušanje muzike, čitanje knjiga ili bilo šta drugo što osobi prija.
Održavati socijalne kontakte
Socijalna podrška je važna za mentalno zdravlje i raspoloženje. Osoba koja ima naglu promenu raspoloženja ne treba da se izoluje i povlači od drugih ljudi, već da potraži razumevanje i pomoć od svojih prijatelja, porodice ili drugih osoba koje su u sličnoj situaciji. Razgovor sa drugima može da pomogne osobi da se oseća manje usamljeno i neshvaćeno, da dobije savet i utehu i da pronađe nove perspektive i rešenja za svoje probleme.
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
