Višnje čuvaju zglobove, kosti i srce.
Zbog mnogih svojstava koja poseduje, višnju nazivaju i "plemenitim voćem".
Počela je da se uzgaja još pre dva i po milenijuma, na prostorima Turske i Grčke. Danas je najviše ima u Evropi i jugozapadnoj Aziji, a kod nas se najviše uzgaja u južnoj i jugoistočnoj Srbiji.
Pročitajte još: Stižu KAJSIJE: Pojedite samo DVE voćke dnevno, i učinićete ČUDO za svoj organizam
Zašto je višnja zdrava?
Višnja je voće bogato vitaminima c, a, e, zatim antioksidansima i selenom. Najveći deo višnje čine voda i vlakana. U svom sastavu poseduje od 80-85% vode.
Osim vode, svaka višnja u plodu sadrži male količine šećera, organskih kiselina, tanina, pektina. Izuzetno je bogata ugljenim hidratima i glukozom, a predstavlja i pravu riznicu kalijuma.
foto: Piksabej
Zbog sadržaja vinske, jabučne i limunske kiseline, višnja deluje osvežavajuće na organizam. Lako je svarljiva, ne izaziva gastrointestinalne probleme, i nije teška za želudac.
Višnja okrepljuje, osvežava i hidrira. Sadržaj šećera joj je vrlo nizak, pa je možete jesti u neograničenim količinama, i zbog toga se često preporučuje i dijabetičarima.
Medicinska istraživanja su pokazala da plodovi višnje sadrže supstance sa antioksidativnim i antiupalnim dejstvima. Zahvaljujući ovim sastojcima, višnja u ishrani može biti korisna u sprečavanju srčanih problema, artritisa i mnogih drugih oboljenja.
Pročitajte još: BOROVNICA: MALO, ali MOĆNO VOĆE koje ima minimalan broj KALORIJA
Sastojak kumarin, koji višnja takođe poseduje, ima sposobnost da smanjuje gustinu krvi, zbog čega su višnje dobre u prevenciji arterioskleroze i malokrvnosti.
Sok od višnje
Ukoliko želite da se oslobodite tegoba u zglobovima i kostima dovoljno je popiti čašu soka od višnje.
Naučnici su izračunali da čaša soka napravljena od 20 bobica višnje menja jedan aspirin.
NJeno blagotvorno dejstvo na zglobove i kosti objašnjava se time što ona svojim sastavom smanjuje količinu mokraćne kiseline, glavnog krivca za tegobe u koštano-zglobnom sistemu.
foto: Piksabej
Sok od višnje delotvoran i kod nesanice, što je dokazao naučnik dr Vilfred Pigeon, psihijatar sa Univerziteta Ročester u NJujorku. On je sproveo istraživanje u kojem su dobrovoljci ujutru i uveče pili po čašu nezaslađenog soka od višanja, i došao je do zaključka da su spavali bolje od onih koji su pili neki drugi sok.
Pročitajte još: Napravite DOMAĆI SOK OD ARONIJE, i popijte čašu punu zdravlja (RECEPT)
Dr Pigeon tvrdi da je ovakvo delovanje soka posledica visoke koncentracije melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i buđenja.
Višnja u domaćinstvu
Višnja se u domaćinstvima koristi na razne načine: od konzumiranja svežeg ploda, kao i soka o kojem je bilo reči, pa sve do džemova, kompota i slatkog.
foto: Piksabej
Višnja je jedno od omiljenog voća kada je u pitanju pravljenje poslastica, u vidu torti i kolača.
Pročitajte još: Recept za domaći sladoled: Čaša višanja i eto i slatkog zadovoljstva
Od smrzmute višnje najčešće se prave sirupi, sladoledi i kremovi.
Pored soka, od višanja se pravi još jedno piće - višnjevača, odnosno liker ili rakija od višnje.
Kako se zamrzava višnja
Plodove višnje treba pažljivo odabrati, izbaciti oštećene ili suviše zrele. Obratite pažnju na prezrele plodove, jer su mekani i puštaju sok.
Takođe, portrebno je skloniti grančicu i lišće.
foto: Piksabej
Nakon toga, višnja se opere nekoliko puta prvo rukama, pa onda u mlakoj vodi.
Pročitajte još: VIŠNJE čuvajte u kutiji, MALINE u papirnatoj kesi, a ostalo voće na SLEDEĆI NAČIN
Oprane plodove višnje potom treba dobro posušiti papirnim ubrusima, pa je odložiti u kesice za zamrzavanje, ili odgovarajuće posude, i zamrznuti.
Ukoliko čuvate višnje na sobnoj temperaturi, tokom dana izgubiće do 10% sadržaja askorbinske kiseline, a kada se zamrznu, to će se desiti samo šest meseci nakon skladištenja.
Zamrznute višnje zadržaće oko 100% vitamina u prvih šest meseci skladištenja, i do 90% u narednom periodu.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
