Srpska pravoslavne crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Nikolu, jednog od najvećih svetaca u hrišćanskoj veri, zaštitnika putnika i siromašnih. Sveti Nikola je i najčešća slava kod Srba, a često se u narodu kaže da se sutra ili slavi slava ili se ide na slavu.
Rođen u maloazijskom gradu Patara, luci na mediteranskoj obali današnje Turske, Sveti Nikola je živeo u 4. veku. Na pravoslavnim ikonama prikazan je kao visok čovek u prepoznatljivom crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci.
Brojni običaji se vezuju se za dan same slave, ali postoje i oni koji se poštuju veče uoči Svetog Nikole.
Za sve one koji imaju decu, u narodu važi pravilo da im večeras ostave poklone jer verovanje kaže da večeras sveti Nikola na belom konju obilazi svu decu i deli im poklone, svakome prema zaslugama. Poklon se stavlja u dečije cipele, koje se zbog toga večeras ostavljaju na prozoru.
Veruje se da će svako žensko dete rođeno dan uoči Nikoljdana imati veoma srećan brak.
Stari narodni običaj kaže da bi domaćini već danas morali da počnu sa pripremama za goste koje će dočekivati sutra. Postoji nepisano pravilo da domaćini mogu samo da pripremaju hranu, dok se drugi kućni poslovi ne smeju obavljati dan pre i dan nakon slave.
