Вероватно сте се барем једном запитали од ког узраста деца почињу да памте своје детињство
Већина родитеља зна да су лепе успомене из детињства јако важна основа за даљи живот, а има и оних који пропуштају да направе неке лепе успомене са малишанима, мислећи да се они тога свакако неће сећати.
Ипак, имајте на уму да је стварање успомена са децом увек добра инвестиција, али и да то не мора нужно да буде инвестиција у финансијском смислу – детету ће једнако лепа успомена бити породично гледање филма уз направљене кокице или такозвана пиџама журка, као и неко путовање.
Када је реч о томе када деца почињу да се сећају свог детињства, постоји једна поједностављена теорија да је то око треће године живота, али то је мало превише поједностављено.
Судећи према речима стручњака о дечјем памћењу, ваше дете се вероватно неће сећати јасно шта је радило са две године, али ће то задржати као неку другу врсту успомена, које трају цео живот.
Деца памте другачије од одраслих
Одрасли људи ће можда у разговору рећи "Сећаш се оног супер ресторана у којем смо били на меденом месецу?", а према речима професора психологије др Норе Њукомб са "Темпл" универзитета, памћење је далеко више од менталних слика.
Она истиче да успомене односно сећања могу да се поделе на експлицитна и имплицитна. Обе врсте спадају у дугорочна сећања, развијају се већ у раном детињству, а ево у чему се разликују:
Експлицитно памћење – захтева свесно сећање које је најчешће повезано са временом и местом, то је нешто попут аутобиографске успомене.
Имплицитно памћење – није у питању сећање на одређен догађај, већ је то нека врста несвесног, емоционаног сећања.
Дакле, сећање малишана на палачинке које им спремате суботом је експлицитно, али та топлина, ушушканост коју повезују са овим догађајем је имплицитно сећање.
Деца почињу да стварају понеко експлицитно сећање око друге године живота, али све до седме године је већина сећања имплицитна, а то научници попут др Керол Питерсон називају "дечјом амнезијом".
Она истиче да око треће године дете почиње да ствара чешће експлицитне успомене и оне постају све детаљније, сличне успоменама какве имају одрасли, а до шесте, седме године њихова сећања постају готово иста као код одраслих, пише фатхерлy.цом.
Формирање колективних породичних успомена
Занимљиво је да се ваше дете не сећа неких догађаја или ситуација које су се десиле када је оно било сасвим мало, али ако му редовно и детаљно причате о томе, то ће постати део његовог сећања и моћи ће касније да их исприча као да је и само сведочило свему томе, каже др Њукомб.
"На неки начин, то је лажно сећање јер га они нису искусили, али је и истинито јер се то стварно десило", додаје.
Које успомене се памте
Др Питерсон истиче да нико од нас нема довољно простора да запамти све што му се десило у животу, а веће су шансе да дете запамти успомене које у њему буде неке емоције и те успомене ће трајати дуже.
То, кажу стручњаци, можете да подстакнете и тако што ћете са децом разговарати от њиховим искуствима.
Нема везе да ли ће се деца сећати
Када следећи пут помислите да урадите нешто, па се предомислите уз речи "он/а се ионако неће сећати овога", вероватно неће, али нека вас утеши чињеница да ће се сећати онога што је најважније – родитеља који брину, љубави и света као доброг места за живот.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
