Од излупаних пластичних играчки које су вуку кроз блато и лишће у парку, до књига и играчака за купање које се убуђају, велике су шансе да их не перете пречесто.
Затим, ту су играчке које ће ваше дете делити са својим другарима, у које сви кашљу кад имају прехладе, шмрцају и кију и ретко кад ставе руке преко уста или посегну за марамицом.
Али колико је заправо кутија играчака вашег малишана пуна клица?
- Главни пут за преношење инфекције код деце је кијањем и преко слузокоже и фекалија, а затим то долази у контакт са слузокожом носа и уста код друге деце, или путем гутања - објашњава др Џејмс Гарнет, истраживач микробне структурне биологије.
- Преноси се путем директног контакта или преко играчака и других површина. Главне патогене клице које су откривене на дечијим играчкама су респираторни вируси који генерално изазивају симптоме сличне прехлади (аденовирус, риновирус, респираторни синцицијални вирус (РСВ), али су идентификовани и други патогени који изазивају дијареју – вируси (ротавирус, норовирус) и бактерије (нпр. Дијареју изазива Есцхерицхиа цоли) у играчкама за купање, Серратиа марцесценс и плесни.
Да ли су неке играчке посебно забрињавајуће?
- Неке студије су показале да меке плишане играчке садрже више клица од тврдих – укључујући и баш штетне, тако да је већа вероватноћа да ће плишане играчке ширити патогене - каже Гарнет.
- Бактерије и гљивице напредују као биофилми у влажним срединама. Овде се скупљају и то им даје додатну заштиту и отежава њихово уклањање. Играчке за купање са рупама у њима ће бити веома склоне да клице расту у њима облику биофилма.
Већина микроба нису опасни
- Клице су углавном наши пријатељи и свуда су. Мање од 0,001% откривених микроба је патогено (што значи да могу изазвати болест) - каже Гарнетт. Микроби насељавају већи део људског тела (кожу, црева, уста, нос итд.). Људско тело се састоји од више од 50% микроба (бактерија, гљивица, вируса), и то се зове људски микробиом. Они су неопходни за одржавање здравља и могу стимулисати имуни систем да се бори против инвазивних патогена. Зато је од суштинског значаја да будемо у контакту са микробима."
Колико често родитељи треба да чисте играчке?
- Неколико студија је показало да бактерије изоловане са површина играчака које изгледају прљаво након употребе, генерално нису патогене за децу и највероватније нису горе од оних које би се нашле и на другим предметима - каже Гарнет.
- Играчке заиста представљају ризик од унакрсне инфекције и њихово чишћење смањује број присутних микроба, али у најмање једној студији у вртићу, ово није смањило разболевање деце. Дакле, нема велике предности у превише редовној стерилизацији свих играчака, осим на пример у болничким условима итд. са болесном и имунокомпромитованом децом, или након избијања повраћања или дијареје у вртићу.
Углавном, зависи колико ће играчке вашег детета користити. Играчке за бебе, попут глодалица и пластичних играчака за жвакање, ако падну на под, а ваше дете их жели, дезинфикујте их пре него што пустите бебу да их поново стави у уста.
За старију децу, редовно брисање играчака би требало да буде довољно, али ако сте имали вирус у кући или ако су играчке дошле у контакт са телесним течностима (као што су крв, секрет из носа, измет) добро их оперите у врућој, сапуници и дезинфикујте их. Обично можете да оперете мање играчке и играчке за купање у машини за прање судова ако је имате.
Меке плишане играчке перите са центрифугом у машини за прање веша једном месечно, или чешће 1 недељно ако ваше дете има играчку са којом спава, жваће је без престанка или има тенденцију да је свуда носи са собом.
(Yумама)
БОНУС ВИДЕО
