Препознавање првих слова и читање првих редака велика је прекретница у животу детета, али неопходни су и време и стрпљење да би стигло до тачке у којој самостално открива лепоту писане речи
С обзиром на то колико је читање важно за свакодневни живот, родитељи чине све како би покренули и убрзали овај процес. Ипак, стручњаци тврде да постоји доба када се то од малишана очекује, те да маме и тате не би требало да их пожурују.
Према подацима Америчке академије за педијатрију, већина деце научи да чита до шесте или седме године, али нека то умеју већ са четири или пет. Међутим, иако су нека напреднија, то није гаранција да ће бити у предности и када дође време за полазак у школу. Стручњаци упозоравају да малишане не би требало терати да читају пре него што за то буду спремни, јер то може учинити да изгубе интересовање за учење.
Истраживања су показала да, када деци читамо још од рођења, односно као бебама, то може помоћи да и сама науче да читају. Установљено је и да добар квалитет читања, разговор о ономе што је прочитано и избор штива прикладних узрасту увелико утичу на то да ли ће дете рано почети да чита и да ли ће, рецимо, моћи да напише своје име већ са четири године.
Лекари кажу да родитељи не би требало да превише притискају децу до одређеног узраста, али да постоје ствари које могу да им помогну у том процесу.
- Излагање мале деце књигама је веома важно - каже др Џенифер Крос из Њујорка, специјализована за развојну и бихејвиоралну педијатрију. - Створите навику да читате са својим дететом свакога дана и показујте му речи и слике. Читање књига са речима које се понављају и римованих књига је посебно корисно, може да помогне малишанима да чују обрасце у речима које изгледају и звуче исто.
Истовремено, др Џина Познер, педијатар из Калифорније, сматра да не само да треба охрабривати дете да се са књигом дружи свакодневно, већ је битно и да ужива у њима:
- У реду је да почнете да разговарате са њима о звуцима, али не морате то да форсирате када су сасвим мали. Такође, добро је да деца виде родитеље како читају. То ће им послужити као модел. Ако, рецимо, мама ужива уз књигу, то ће и њих подстаћи да са радошћу препознају писане речи. Тек око пете, шесте године почните озбиљно да радите са њима, али немојте да претерујете у томе.
Иако је свако дете другачије, постоје степеници које сви морају да савладају да би научили да читају. Ево шта се од њих очекује у одређеном добу...
- Од прве до треће године: Одговарање на питања о предметима у књигама, именовање познатих слика, идентификовање предмета, претварање да читају.
- У трећој: Слушање дужих књига које родитељи читају наглас, шкрабање које подсећа на писање, препознавање првог слова у њиховом имену, имитирање читања наглас.
- У четвртој: Препознавање познатих знакова и етикета на производима, именовање појединих слова азбуке, писање свог имена, упаривање неких слова са њиховим звуцима.
- У петој: Стварање речи које се римују, подударање неких изговорених и написаних речи, писање слова, бројева и речи, препознавање неких речи у новинама, читање једноставних речи (самостално и у реченици), препричавање онога што је прочитано и идентификовање детаља и редоследа догађаја у причи.
- У шестој и седмој: Читање познатих прича, озвучавање или декодирање непознатих речи, коришћење слика и контекста за откривање непознатих речи, самоисправљање када погреше док читају наглас, писање у логички низ (почетак, средина и крај).
- У седмој и осмој: Самостално читање дужих књига, читање наглас са одговарајућим нагласком и изразом, коришћење контекста и слика да би се идентификовале непознате речи, правилно коришћење интерпункције и коришћење нових речи, фраза...
- Од девете до 13. године: Истраживање и разумевање различитих врста штива (биографије, поезија, фикција), читање с намером да се извуку одређене информације, правилно идентификовање главних елемената прича (време, место, заплет, проблем), читање и писање на одређену тему.
- Непознавање слова или касно пропричавање сматрају се алармом за могуће кашњење у читању - каже др Џенифер Крос. - Ако се ваше дете мучи да научи да упамти слова и звукове упркос томе што су га то учили у обданишту, или не разуме да су „мир“ и „сир“ речи које се римују са једним промењеним словом, то би могло да укаже на будуће проблеме у читању.
Ипак, др Џина Познер је нешто оптимистичнија по том питању:
- Родитељи не би требало да паниче ако им се учини да њихово дете спорије учи да чита. Знам доста деце која нису имала никакво образовање пре вртића и нису умела да напишу ни своје име, али су се касније добро снашла.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
