Prepoznavanje prvih slova i čitanje prvih redaka velika je prekretnica u životu deteta, ali neophodni su i vreme i strpljenje da bi stiglo do tačke u kojoj samostalno otkriva lepotu pisane reči
S obzirom na to koliko je čitanje važno za svakodnevni život, roditelji čine sve kako bi pokrenuli i ubrzali ovaj proces. Ipak, stručnjaci tvrde da postoji doba kada se to od mališana očekuje, te da mame i tate ne bi trebalo da ih požuruju.
Prema podacima Američke akademije za pedijatriju, većina dece nauči da čita do šeste ili sedme godine, ali neka to umeju već sa četiri ili pet. Međutim, iako su neka naprednija, to nije garancija da će biti u prednosti i kada dođe vreme za polazak u školu. Stručnjaci upozoravaju da mališane ne bi trebalo terati da čitaju pre nego što za to budu spremni, jer to može učiniti da izgube interesovanje za učenje.
Istraživanja su pokazala da, kada deci čitamo još od rođenja, odnosno kao bebama, to može pomoći da i sama nauče da čitaju. Ustanovljeno je i da dobar kvalitet čitanja, razgovor o onome što je pročitano i izbor štiva prikladnih uzrastu uveliko utiču na to da li će dete rano početi da čita i da li će, recimo, moći da napiše svoje ime već sa četiri godine.
Lekari kažu da roditelji ne bi trebalo da previše pritiskaju decu do određenog uzrasta, ali da postoje stvari koje mogu da im pomognu u tom procesu.
- Izlaganje male dece knjigama je veoma važno - kaže dr Dženifer Kros iz NJujorka, specijalizovana za razvojnu i bihejvioralnu pedijatriju. - Stvorite naviku da čitate sa svojim detetom svakoga dana i pokazujte mu reči i slike. Čitanje knjiga sa rečima koje se ponavljaju i rimovanih knjiga je posebno korisno, može da pomogne mališanima da čuju obrasce u rečima koje izgledaju i zvuče isto.
Istovremeno, dr Džina Pozner, pedijatar iz Kalifornije, smatra da ne samo da treba ohrabrivati dete da se sa knjigom druži svakodnevno, već je bitno i da uživa u njima:
- U redu je da počnete da razgovarate sa njima o zvucima, ali ne morate to da forsirate kada su sasvim mali. Takođe, dobro je da deca vide roditelje kako čitaju. To će im poslužiti kao model. Ako, recimo, mama uživa uz knjigu, to će i njih podstaći da sa radošću prepoznaju pisane reči. Tek oko pete, šeste godine počnite ozbiljno da radite sa njima, ali nemojte da preterujete u tome.
Iako je svako dete drugačije, postoje stepenici koje svi moraju da savladaju da bi naučili da čitaju. Evo šta se od njih očekuje u određenom dobu...
- Od prve do treće godine: Odgovaranje na pitanja o predmetima u knjigama, imenovanje poznatih slika, identifikovanje predmeta, pretvaranje da čitaju.
- U trećoj: Slušanje dužih knjiga koje roditelji čitaju naglas, škrabanje koje podseća na pisanje, prepoznavanje prvog slova u njihovom imenu, imitiranje čitanja naglas.
- U četvrtoj: Prepoznavanje poznatih znakova i etiketa na proizvodima, imenovanje pojedinih slova azbuke, pisanje svog imena, uparivanje nekih slova sa njihovim zvucima.
- U petoj: Stvaranje reči koje se rimuju, podudaranje nekih izgovorenih i napisanih reči, pisanje slova, brojeva i reči, prepoznavanje nekih reči u novinama, čitanje jednostavnih reči (samostalno i u rečenici), prepričavanje onoga što je pročitano i identifikovanje detalja i redosleda događaja u priči.
- U šestoj i sedmoj: Čitanje poznatih priča, ozvučavanje ili dekodiranje nepoznatih reči, korišćenje slika i konteksta za otkrivanje nepoznatih reči, samoispravljanje kada pogreše dok čitaju naglas, pisanje u logički niz (početak, sredina i kraj).
- U sedmoj i osmoj: Samostalno čitanje dužih knjiga, čitanje naglas sa odgovarajućim naglaskom i izrazom, korišćenje konteksta i slika da bi se identifikovale nepoznate reči, pravilno korišćenje interpunkcije i korišćenje novih reči, fraza...
- Od devete do 13. godine: Istraživanje i razumevanje različitih vrsta štiva (biografije, poezija, fikcija), čitanje s namerom da se izvuku određene informacije, pravilno identifikovanje glavnih elemenata priča (vreme, mesto, zaplet, problem), čitanje i pisanje na određenu temu.
- Nepoznavanje slova ili kasno propričavanje smatraju se alarmom za moguće kašnjenje u čitanju - kaže dr Dženifer Kros. - Ako se vaše dete muči da nauči da upamti slova i zvukove uprkos tome što su ga to učili u obdaništu, ili ne razume da su „mir“ i „sir“ reči koje se rimuju sa jednim promenjenim slovom, to bi moglo da ukaže na buduće probleme u čitanju.
Ipak, dr Džina Pozner je nešto optimističnija po tom pitanju:
- Roditelji ne bi trebalo da paniče ako im se učini da njihovo dete sporije uči da čita. Znam dosta dece koja nisu imala nikakvo obrazovanje pre vrtića i nisu umela da napišu ni svoje ime, ali su se kasnije dobro snašla.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
