Рамови и стакла расипници топлоте
Поред зидова, плафона, подова, степеница, ходника, димњака, камина, улазних врата, апсолутно највећи „потрошачи” су прозори. На то упозоравају сви стручњаци за изолацију, јер се топлота губи и кроз стакла али и профиле (рамове). Губици износе просечно од 240 до 280 кwх/м2 годишње. Најновији стандарди ЕУ су далеко нижи од 1,40 до 1,80 W/м2К.
Једна од мера које штеде енергију је дихтовање прозора и врата алуминијумским лајснама. Изолацијом прозора и врата, смањује се потрошња енергије за грејање, повећава температура, елиминишу прашина, смог, бензол и честице опасне по здравље.
Мало се зна да је највећи тренд у свету зарада уз помоћ штедње. Стручњаци Агенција за енергетику Србије, перманентно едукују о енергетској ефикасности као мерилу уштеде енергије и смањењу трошкова грејања постављањем изолације. Сам појам енергетске ефикасности најчешће се сусреће у два могућа значења, од којих се једно односи на уређаје, а друго на мере и понашања.
Под енергетски ефикасним уређајем сматра се онај који има велики степен корисног дејства, заправо, мале губитке приликом трансформације једног вида енергије у други. Када је реч о мерама, подразумевају се оне које се примењују у циљу смањења потрошачке енергије. Добро осмишљеном интервенцијом, на потрошним тачкама можете уштедети и до 50 одсто енергената.
Фото: Декс.рс
Рамови и стакла расипници топлоте
Поред зидова, плафона, подова, степеница, ходника, димњака, камина, улазних врата, апсолутно највећи „потрошачи” су прозори. На то упозоравају сви стручњаци за изолацију, јер се топлота губи и кроз стакла али и профиле (рамове). Губици износе просечно од 240 до 280 кwх/м2 годишње. Најновији стандарди ЕУ су далеко нижи од 1,40 до 1,80 W/м2К.
Једна од мера које штеде енергију је дихтовање прозора и врата алуминијумским лајснама. Дихтовањем алуминијумским лајснама штитимо се од много штетних фактора, као пепела, чађи, отпадне топлоте, бука, сумпорних и азотних оксида. Нема мириса безина, бензола, смога.
Стручњак за изолацију дрвених прозора и врата Дејан Крстић из Београда дошао је на ову идеју још осамдесетих година путујући по Чешкој. Наиме, траке од дуралуминијума и мангана, заптивају све отворе и подижу темепературу у стану до шест степени. Смањују потрошњу енергенета за 30 одсто, чађ, прашину и све друге реагенсе опасне по здравље за 80 одсто, а спољашњу буку 95 одсто, тврди овај стручњак. Крстић је иновирао ову методу бавећи се већ три деценије проблемима изолације, губитка топлоте, али и хлађења лети.
Један од оних који су презадовољни изолацијом тракама од алуминијума је и познати музичар Рамбо Амадеус. Тврди да му је у стану тишина као на селу, иако живи у центру Београда.
– Чује се куцање сата, као код моје бабе пре 40 година. Најлепше је што сам изоловао стан за стотинак евра (у динарима), па ово треба свако да проба – саветује познати текстописац и композитор.
Захват је јефтин, све се исплаћује, тврди Дејан Крстић, већ за годину дана, наравно, зависи и од хладноће зими. Овако можете затворити отворе до центиметар и по, а многи их зову да се захвале, после добијања неколико рачуна за грејање, а највише због топлоте којом су ушушкали многа домаћинства. Цена дихтовања је 200,00 рсд по дужном метру утрошеног материјала са уградњом.