Прекомерна тежина код паса може представљати велики проблем
Гојазност је све чешћа појава код кућних љубимаца, посебно паса који се недовољно крећу.
У питању није само естетски проблем, већ и здравствени, који може да остави велике последице по организам пса.
Истраживања су показала да чак 25 одсто паса у развијеним земљама пати од гојазности.
Зашто је гојазност болест?
Дуго времена се за масно ткиво у организму сматрало да се оно само скупља у организму и задржава док га организам не затреба. Али, у новије време је откривено да је масно ткиво “живо”, и да је оно уствари активни ендокрини орган, који производи хормон зван ЛЕПТИН који стимулисе мозак на узимање још више хране, и тако ствара зачарани круг. Више масноће ствара више хормона, који тражи више хране, што опет доводи до још више хормона.
Добар пример колико он утиче на дебљину дало је једно истраживање на псима које је показало следеће: групи паса је мерен хормон лептин. У групи су били гојазни пси, и пси нормалне телесне тежине. Гојазни пси су стављени на дијету, па им је мерен хормон на почетку и на крају дијете. Разлика је била очигледна.
Зашто је гојазност опасна?
Гојазност није само естетски проблем. Она доводи до великог броја болести као што су: дијабетес, плућне срцане болести, болести јетре и многе друге. Осим тога, гојазност може стварати велике проблеме уколико животиња мора на операцију, јер осим што је метаболизам такве животиње лошији од оне здраве, и сама количина масног ткива може сметати хирургу при операцији. Још једна од болести коју узрокује гојазност је остеоартритис, због великог оптерећења које трпе зглобови и кости.
Како да одредите идеалну тежину вашег љубимца?
Најбољи начин за одређивање дали је пас или мачка гојазна је тако да прођете руком по ребрима. Уколико испод наслаге масног ткива лако опипате ребра, тежина је у реду. Уколико не можете напипати ребра, ради се о гојазној животињи. Уколико ребра превише лако напипате, односно не осјећате између ребара и руке поткожно масно ткиво, веројатно се ради о анорексичној, премршавој животињи.
Зашто се јавља гојазност?
У већини случајева гојазност нема посебан узрок (генетски, хормонски…), осим небриге власника, који се не придржавају тачних упутстава за храњење, и не пружају животињи довољно кретања.
Прочитајте још: Ваш пас једе траву? Један разлог ће вас изненадити
Оно што ти власници не знају, или не желе знати, је да са сваким таквим оброком скраћују живот свом љубимцу, јер гојазне животиње у правилу живе 2-3 године мање него животиње нормалне телесне тежине, па им је квалитет живота пуно лошији. Познато је да стерилисане или кастриране животиње често пате од гојазности. Али, да би то избегли, потребно је одмах после операције смањити унос хране за 30 одсто, или прећи на храну формулисану за стерилисане/кастриране животиње.
Лечење гојазности
Гојазност се врло лако лечи, уколико власник има довољно чврст карактер, да не попусти псу кад га “моли за храну”. Прва ствар је одредити колику тежину би љубимац требало да има. Важно је знати колико килограма би животиња требало да изгуби. Било би добро направити биохемијску анализу крви, да се види како функционису органи, пре него се крене у драстичну дијету.
Лечење гојазности се по правилу спроводи у две фазе:
1. Фаза – губљење сувишних килограма. Животињама се даје или специјална храна намењена губитку тежине или стандардна храна у смањеним дозама. Ветеринар одређује дозу за сваку животињу посебно, и та доза се не сме прекорачити. Из исхране се избацују сви наградни колачићи и сва храна коју је пас добијао са стола. Кретање је врло битно за губитак тежине, али гојазне животиње се не смеју форсирати на велике напоре, јер њихов организам није способан за то. Након прегледа, ветеринар одређује количину и начин физичке активност. У почетку су то кратке, жустре шетње неколико пута дневно, па се повећава дузина физичке активности.
Прочитајте још: Постају несташни када им је досадно: Ево зашто је играње са љубимцем јако важно
2. Фаза – одржавање телесне тежине. Животиња се и даље храни специјалном храном, или смањеним дозама стандардне хране. Физичка активност је свакодневна. Апетит се смањио. Животиња је боље воље, у бољој кондицији, здравствени симптоми узорковани дебљином су се смањили или нестали.
Дакле, одговорност о здрављу животиње је на сваком власнику. Премда сви волимо видети наше љубимце сите и сретне, морамо да пазимо колико их хранимо, јер љубимци нису свесни колико им дебљина штети. Зато је на власнику да свог љубимца храни квалитетно и у одговарајућој количини.
Бонус видео:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
