Prekomerna težina kod pasa može predstavljati veliki problem
Gojaznost je sve češća pojava kod kućnih ljubimaca, posebno pasa koji se nedovoljno kreću.
U pitanju nije samo estetski problem, već i zdravstveni, koji može da ostavi velike posledice po organizam psa.
Istraživanja su pokazala da čak 25 odsto pasa u razvijenim zemljama pati od gojaznosti.
Zašto je gojaznost bolest?
Dugo vremena se za masno tkivo u organizmu smatralo da se ono samo skuplja u organizmu i zadržava dok ga organizam ne zatreba. Ali, u novije vreme je otkriveno da je masno tkivo “živo”, i da je ono ustvari aktivni endokrini organ, koji proizvodi hormon zvan LEPTIN koji stimulise mozak na uzimanje još više hrane, i tako stvara začarani krug. Više masnoće stvara više hormona, koji traži više hrane, što opet dovodi do još više hormona.
Dobar primer koliko on utiče na debljinu dalo je jedno istraživanje na psima koje je pokazalo sledeće: grupi pasa je meren hormon leptin. U grupi su bili gojazni psi, i psi normalne telesne težine. Gojazni psi su stavljeni na dijetu, pa im je meren hormon na početku i na kraju dijete. Razlika je bila očigledna.
Zašto je gojaznost opasna?
Gojaznost nije samo estetski problem. Ona dovodi do velikog broja bolesti kao što su: dijabetes, plućne srcane bolesti, bolesti jetre i mnoge druge. Osim toga, gojaznost može stvarati velike probleme ukoliko životinja mora na operaciju, jer osim što je metabolizam takve životinje lošiji od one zdrave, i sama količina masnog tkiva može smetati hirurgu pri operaciji. Još jedna od bolesti koju uzrokuje gojaznost je osteoartritis, zbog velikog opterećenja koje trpe zglobovi i kosti.
Kako da odredite idealnu težinu vašeg ljubimca?
Najbolji način za određivanje dali je pas ili mačka gojazna je tako da prođete rukom po rebrima. Ukoliko ispod naslage masnog tkiva lako opipate rebra, težina je u redu. Ukoliko ne možete napipati rebra, radi se o gojaznoj životinji. Ukoliko rebra previše lako napipate, odnosno ne osjećate između rebara i ruke potkožno masno tkivo, verojatno se radi o anoreksičnoj, premršavoj životinji.
Zašto se javlja gojaznost?
U većini slučajeva gojaznost nema poseban uzrok (genetski, hormonski…), osim nebrige vlasnika, koji se ne pridržavaju tačnih uputstava za hranjenje, i ne pružaju životinji dovoljno kretanja.
Pročitajte još: Vaš pas jede travu? Jedan razlog će vas iznenaditi
Ono što ti vlasnici ne znaju, ili ne žele znati, je da sa svakim takvim obrokom skraćuju život svom ljubimcu, jer gojazne životinje u pravilu žive 2-3 godine manje nego životinje normalne telesne težine, pa im je kvalitet života puno lošiji. Poznato je da sterilisane ili kastrirane životinje često pate od gojaznosti. Ali, da bi to izbegli, potrebno je odmah posle operacije smanjiti unos hrane za 30 odsto, ili preći na hranu formulisanu za sterilisane/kastrirane životinje.
Lečenje gojaznosti
Gojaznost se vrlo lako leči, ukoliko vlasnik ima dovoljno čvrst karakter, da ne popusti psu kad ga “moli za hranu”. Prva stvar je odrediti koliku težinu bi ljubimac trebalo da ima. Važno je znati koliko kilograma bi životinja trebalo da izgubi. Bilo bi dobro napraviti biohemijsku analizu krvi, da se vidi kako funkcionisu organi, pre nego se krene u drastičnu dijetu.
Lečenje gojaznosti se po pravilu sprovodi u dve faze:
1. Faza – gubljenje suvišnih kilograma. Životinjama se daje ili specijalna hrana namenjena gubitku težine ili standardna hrana u smanjenim dozama. Veterinar određuje dozu za svaku životinju posebno, i ta doza se ne sme prekoračiti. Iz ishrane se izbacuju svi nagradni kolačići i sva hrana koju je pas dobijao sa stola. Kretanje je vrlo bitno za gubitak težine, ali gojazne životinje se ne smeju forsirati na velike napore, jer njihov organizam nije sposoban za to. Nakon pregleda, veterinar određuje količinu i način fizičke aktivnost. U početku su to kratke, žustre šetnje nekoliko puta dnevno, pa se povećava duzina fizičke aktivnosti.
Pročitajte još: Postaju nestašni kada im je dosadno: Evo zašto je igranje sa ljubimcem jako važno
2. Faza – održavanje telesne težine. Životinja se i dalje hrani specijalnom hranom, ili smanjenim dozama standardne hrane. Fizička aktivnost je svakodnevna. Apetit se smanjio. Životinja je bolje volje, u boljoj kondiciji, zdravstveni simptomi uzorkovani debljinom su se smanjili ili nestali.
Dakle, odgovornost o zdravlju životinje je na svakom vlasniku. Premda svi volimo videti naše ljubimce site i sretne, moramo da pazimo koliko ih hranimo, jer ljubimci nisu svesni koliko im debljina šteti. Zato je na vlasniku da svog ljubimca hrani kvalitetno i u odgovarajućoj količini.
Bonus video:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
