Дуго се веровало да пси не препозанају боје и да свет виде црно-бело или у сенкама.
Након бројних студија и експеримената научни свет је сагласан да пси могу да виде и боје. Међутим, спектар боја које пси препознају далеко је сиромашнији и мање живописнији од људског, али пси осталим чулима надокнађују тај недостатак
Пси могу препознати плаво-љубичасте нијансе, жуту боју и нијансе сиве боје, али не виде разлику између зелене, жуте, наранџасте и црвене боје. Такође врло тешко разликују зелену од сивих нијанси.
Код паса скала боја које виде обухвата нијансе од крем, беле, плаве, љубичасте и сиве.
Псеће очи постављене су мало више са стране главе, што значи да пси имају пуно шире видно поље од 200 до чак 270 степени. Због тога пас може да уочи више ствари које се догађају око и иза њега али, за разлику од људи, пси немају толико развијен осећај дубине.
Сва чула код пса раде заједно како би створила пуну слику света око њих. Иако псећи вид није тако добар као код људи, њихов изврстан њух надокнађује тај недостатак.
Примарно чуло код паса је њух који им онда помаже да са другим чулим створе потпуну слику света.
Пси имају добар осећај за покрете као и далековидост што значи да боље виде предмете у даљини, међутим када су им они ближе мутни и нејасни.
Пси немају око за детаље и не могу да распознају узорке на предметима пошто је оштрина вида код паса шест пута мања од оне код људи.
Ноћни вид код паса и њихова способност да одреде разлику између облика, препрека и простора много је бољи него код људи.
Очи пса имају више сензора који омогућавају очима да боље процесуирају доступно светло, односно повећавају га.
