ОЗБИЉАН алат или ФЕНСИ ГЕЏЕТ (ФОТО)

На интернет форумима, специјализованим за “хладни челик”  повремено се могу наћи расправе о томе да ли су мултиалати (мултитоолс) озбиљна ствар или само фенси геџети. И једна и друга страна потежу озбиљне аргументе да поткрепе свој став.  

Прочитајте још: Борбени ножеви америчких специјалаца (ФОТО)

Заступници тезе да су ово изузетно корисне направе износе неспорну чињеницу да на малом простору и увек при руци може да се носи прилична количина алата. Клешта могу да пресеку жицу, помогну при завртању непослушне матице, ножеви и тестерице да секу... И све наведене послове могу да одраде много боље него празне руке и немоћан поглед. 

Боље ишта него ништа 

С друге стране, заступници тезе да су мултиалати само јос један геџет упитне функционалности, напомињу и доказују како клешта у оквиру мултиалата нису ни приближно јака и ефикасна као права, одвијачи се криве при озбиљним напрезањима, ножићи и тестерице су прекратки, браве су килаве и слично. 

Летерман Вејв и Сурџ, вероватно најреволуционарнији дизајн у историји мултиалата, фото: Леатхерман

Чињеница је да мултиалати постоје јако дуго. Свима су познати чувени швајцарски војни ножићи, који се производе више од једног века. Вероватно да нема љубитеља сечива који није у животу поседовао барем један примерак овог ножића, било да је потекао из земље чоколаде, сирева и сатова са кукавицама или барем Кине. Међутим нећемо се концентрисати на овај тип мултиалата, већ на оне “праве”. 

Мој први контакт са овим типом вишефункционалног алата се десио почетком 1997. године. Рат у БиХ је стао, остала су бројна минска поља која је требало очистити, СФОР је надгледао активности ентитетских војски и организовао одговарајуће обуке за деминере... На једној таквој обуци сам први пут видео и радио са чак два модела! Први је био “Летерманов” СуперТоол а други “Герберов” модел којем се више не сећам ознаке (ако ју је уопште и имао).  

Омиљен међу војницима

До тада сам о овим справама знао тек понешто, захваљујући специјализованим часописима. И баш као сви други учесници обуке, тако сам и ја био опчињен могућностима које су ови алати пружали кориснику. Иако је обичним војницима на обема странама био забрањен сваки контакт сем најнужнијег, службеног, са другом страном, то није спречило појединце да га успоставе. И наравно, убрзо су са једне стране потекле праве реке ножева за М-56, М-70 и М-48 а са друге Зипо упаљача, Маг-лајтових батеријских лампи и наравно, мултиалата... 

Увек при руци за различите ситне послове, фото: Н. Трифуновић

Од тада је прошло скоро две деценије а кроз руке ми је прошло најмање десетак различитих модела, најчешће “Летерманових” и “Герберових”. Ово и не треба да чуди с обзиром да су ова два произвођача најзаступљенија на тржишту. Такође, једини су се у то време могли наћи у продавницама унутар америчких војних база. Међу примерцима које сам после пробао или користио, било је ту и више или мање успешних копија, пореклом из Кине. Оне које су се могле наћи раних две хиљадитих нису много заостајале за тадашњим оригиналима. 

Оригинали и копије 

Тадашњи Мамоотх је био директна копија Летермановог СуперТоола и тек је турпијица била осетно слабијег квалитета. Остали алати су били “ту негде”, односно, довољно добри да код корисника не изазивају комплекс ниже вредности јер имају инфериоран алат. Наравно, не треба занемарити ни ниску цену од само 10 до 15 тадашњих немачких марака, као врло јак аргумент за њихову набавку.  

У првим годинама коришћења, мултиалат ми је био “девојка за све”. Користио сам га за сечење хлеба и експлозива, као прибор за јело, за стезање детонаторских каписли и притезање одврнутих вијака. Без трунке претеривања, отварач за конзерве је на терену отворио неколико хиљада конзерви. Једино је отварач за флаше био беспослен... 

Клешта најкоришћенији 

Наравно, како је време пролазило, стицало се ново искуство и нова сазнања. Тако сам  постепено почео да носим фиксни нож. Другим речима, сећи храну ножем којим сте пре тога секли пластични експлозив и још што-шта, није баш најпаметнија ствар на свету. Осим тога, фиксно сечиво је далеко супериорније од било ког преклопног по питању чврстине конструкције.

Квалитетна комбинација брава и кочнице, као и одличан систем приступа клештима чини “Герберове” мултиалате одличним избором, фото: “Гербер”

Са овим преласком на фиксне ножеве, ођедном је, готово у потпуности престала потреба за ножем на мултиалату. Генерално говорећи, две најчешће коришћене функције су сечиво (равно или назубљено) и разне функције клешта. Уколико за прву користите фиксни нож, логично је да вам као примарна функција код мултиалата преостаје ово друго. 

Бројне функције 

Летерманов модел Вејв је одличан пример мултиалата прилагођеног цивилима, поготово тамо где је дужина сечива ограничена законском регулативом. Два сечива, равно и назубљно, комбинована турпија (дијамантска и обична) и тестерица, лако су доступни за отварање једном руком. Међутим, за отварање клешта, углавном је потребна употреба две руке иако је (уз предано вежбање) могуће то извести и са једном. Ни затварање клешта није операција која лако тече. 

У ствари, лако се може десити да врх клешта упадне у прорез од дршке, и да се заглави међу другим алатима па је потребно употребити значајну силу да се поново ишчупа и затвори. Ово се не дешава само на једном примерку већ на неколико, те се стиче утисак да је у питању пропуст у конструкцији. Међутим коришћењем се лако дође до потребног искуства тако да се брзо научи како се клешта правилно склапају. Да не испадне како само кудим овај модел, могу рећи да је то вероватно најбоље осмишљен и конципиран мултиалат. Наравно, узимајући у обзир да је настао пре више од једне деценије. 

Супериорна “Герберова” решења 

Са друге стране, Гербер је задржао свој систем отварања клешта преко клизача. Ово му омогућује, скоро тренутачан приступ клештима као и њихово једноручно склапање. Заиста одлично решење. Међутим, приступ свим осталим алатима је успорен, и захтева две руке. После отварања клешта, потребно је изабрати одговарајући алат и онда га отворити другом руком. За његово склапање је потребно повући на доле пластичну кочницу браве и склопити алат. 

Омиљена алатка инжињераца, фото: Н. Трифуновић

Ово је неупоредиво безбедније решење него првобитно које је коришћено до 1998. године. Сама чињеница да овај систем брава/кочница није промењен од тада говори да је у питању квалитетно и поуздано решење. Ипак, квалитет алата је на нешто нижем нивоу него код “Летермана”. У ствари, ово је засновано на чињеници да сам видео много више поломљених клешта код “Герберових” мултиалата него “Летерманових”. Са друге стране, могуће је да су њихови власници били мање свесни ограничења које ове направе носе него ови други...  

Прочитајте још: Као жилет за “тили час” (Фото)

У сваком случају, за нормалног корисника, свесног да један мултиалат није буквална замена за сандучић са алатом, модели овог произвођача су јако добар избор како по питању цене и квалитета тако и универзалности. 

“Љубав” на први поглед 

Трећи велики произвођач мултиалата је СОГ. Ова фирма је у Србији далеко познатија по својим фиксним и преклопним ножевима. Међутим, у свом асортиману имају и мултиалате који су класа за себе. Иако се њихов ПауерЛок систем клешта појавио пре отприлике петнаест година, тек релативно скоро сам дошао у посед једног примерка. И била је то љубав на први поглед. У ствари, боље је рећи, при првој употреби. Алат, тачније клешта се отварају и затварају изузетно лако. 

Мноштво алата на једном месту – СОГ, фото: Н. Трифуновић

За ово је заслужан управо ПауерЛок систем. Преко посебних зупчаника који су део клешта, могуће је аплицирати дупло већу силу него код свих осталих мултиалата. Код отворених клешта, посебни поклопци на оба крака рукохвата служе за удобнији хват. И тај посао чине јако добро. Истина, постоје и одређене мане и ограничења. На пример, поклопци рукохвата при непажљивом руковању могу лако да испадну из свог лежишта. Али истина је и то да се лако враћају, као и да се једноставним захватом могу боље осигурати. 
С друге стране, то је нешто о чему би требало да брине сам произвођач а не корисник.

Даље, сви остали алати се ваде као код старих “Летерманових” модела. Њихова брава нема кочницу као код Гербера па је потребно мало више пажње при раду. Квалитет ножева, тестерица, одвијача и осталог алата је у рангу “Герберових”. Савремени СОГ модели имају један додатак који може бити од велике користи појединцима у војсци а то је стезач за детонаторске каписле.  

“Цивилни” и “војнички” СОГ 

СОГ модели из ЕОД едиције су одличан избор за специјализоване јединице војске и полиције, фото: СОГ

Уколико не носите фиксни или преклопни нож, “Летерманов” Вејв или нешто већи Сурџ су одличан избор. Али ако са собом носите нпр. преклопни нож и често требате да користите клешта, вероватно ћете бити задовољнији са неким од “Герберових” модела. “Согови” модели су нешто јачи и димензијама већи од претходних те су најзгоднији за униформисано особље и ношење на опасачу.  

Прочитајте још: Захваљујући видео-игрицама ово ОПАСНО оружје постало је МУСТ ХАВЕ међу тинејџерима (ФОТО)

Мултиалате можете да волите или не волите. Али им је тешко оспорити да су бољи од празних руку и немоћног погледа, па макар представљали само пословичну сламку спаса. 

Нинослав Трифуновић 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ