Пушење цигарета је фактор ризика број један за рак плућа , а дувански производи узрокују до 90 посто смртних случајева од рака плућа у Сједињеним Државама
Без сумње, најсигурнији начин да се заштитите од рака плућа је избегавање пушења цигарета, а ипак, у исто време, такође је тачно да нису сви доживотни пушачи осуђени на развој рака.
У ствари, велика већина није. Научници су се дуго питали зашто, а нова студија додаје тежину идеји да генетика има улогу.
Међу људима који пуше, али никада не развију рак плућа, истраживачи су открили инхерентну предност. Чини се да је мање вероватно да ће ћелије које облажу њихова плућа мутирати током времена.
Прочитајте још: 10 БОЛЕСТИ које НАСЛЕЂУЈЕМО са мајчине стране: Проверите шта је мучило ваше женске претке
Налази сугеришу да су гени за поправку ДНК активнији код неких појединаца, што може заштитити од појаве рака, чак и када се цигарете редовно пуше.
У студији су коришћени генетски профили узети из бронхија 14 људи који никад нису пушили и 19 лаких, умерених и тешких пушача.
Фактори животне средине као што је исхрана такође могу утицати на хранљиве материје у телу које утичу на развој тумора
Површинске ћелије сакупљене из плућа учесника секвенциониране су појединачно да би се измериле мутације у њиховим геномима.
„Ове ћелије плућа опстају годинама, чак и деценијама, и стога могу да акумулирају мутације како са годинама тако и са пушењем“, објашњава епидемиолог и пулмолог Сајмон Спивак са Медицинског колеџа Алберт Ајнштајн.
Фото: Пиксабеј
"Од свих типова ћелија плућа, ове су међу највероватније да ће постати канцерогене."
Према речима аутора, налази „ недвосмислено показују “ да се мутације у људским плућима повећавају са природним годинама старости, а код пушача оштећење ДНК је још значајније.
Дувански дим је дуго био повезан са изазивањем оштећења ДНК у плућима, али нова студија је показала да нису сви пушачи у истом чамцу.
Док је количина коју је неко попушио била повезана са повећањем стопе мутације ћелија, након еквивалента од око 23 године пушења кутије дневно, тај ризик мирује.
„Највећи пушачи нису имали највеће оптерећење мутацијом“, каже Спивак.
"Наши подаци сугеришу да су ови појединци можда преживели толико дуго упркос свом тешком пушењу јер су успели да потисну даље накупљање мутација. Ово изједначавање мутација могло би да произиђе из тога што ови људи имају веома стручне системе за поправку оштећења ДНК или детоксикацију дима цигарета ."
Налази би могли помоћи да се објасни зашто 80 до 90 посто доживотних пушача никада не развије рак плућа. То би такође могло помоћи да се објасни зашто неки људи који уопште не пуше развију туморе.
Прочитајте још: Да ли вам се повремено појављују ТАЧКИЦЕ ПРЕД ОЧИМА? Ево шта је разлог и када треба да се обратите лекару
Док се чини да токсични дувански дим изазива додатне мутације ћелија у плућима, да ли се ове мутације развијају у туморе зависи од тога колико добро тело може да поправи ДНК или смањи оштећење ДНК.
Гени који се баве поправком ДНК могу бити наслеђени или стечени, а смањивање гена за поправку је било повезано са развојем тумора у претходним истраживањима.
Гени нису једини фактори који утичу на ризик од рака код особе. Фактори животне средине као што је исхрана такође могу утицати на хранљиве материје у телу које утичу на развој тумора.
Оно што чини тело појединца бољим у поправљању ДНК још увек је предмет расправе и вероватно је компликовано, али нова открића сугеришу да је овај процес уско везан за развој рака плућа.
„Сада желимо да развијемо нове тестове који могу мерити нечији капацитет за поправку или детоксикацију ДНК, што би могло да понуди нови начин за процену нечијег ризика од рака плућа“, каже генетичар Јан Вијг. Студија је објављена у часопису Натуре .
БОНУС ВИДЕО:
