Антибиотска ера започела је проналаском пеницилина од стране Александра Флеминга и то откриће представља једно од највећих достигнућа медицине 20. века.
Антибиотици су допринели да се значајно смањи морбидитет и морталитет од инфекција чији су узрочници бактерије, а многе фаталне болести постале су излечиве, чиме се продужио животни век људи.
Још од проналаска првог антибиотика, Флеминг је предвиђао да ће током времена употреба ових лекова постати све масовнија и некритичнија, чему смо и сами данас сведоци. Не само у вези са актуелном пандемијом инфекције Цовид-19, већ и много пре тога, широка доступност и ниска цена довеле су до све чешће емпиријске употребе антибиотика, без адекватног разлога и препоруке од стране лекара. Из овога се може закључити да је било неминовно да ће превише антибиотика довести до отпорности односно резистенције патогених бактерија, што је једна од главних последица њихове некритичне примене. Управо то нас може вратити у тзв. ”преантибиотску еру”, што би била веома скупа цена по човечанство, јер представља једну од највећих здравствених претњи.
Др Миодраг Крстић, специјалиста гастроентеролог и професор на Медицинском факултету у Београду, подсећа да појам "антимикробна резистенција" подразумева отпорност бактерија на лекове, те да је то светски проблем, а не само наш или проблем нашег региона. Иако се, како каже, на нивоу Светске здравствене организације предузимају различите мере да се тај пробем реши, ипак то није лако, нарочито што су се током пандемије антибиотици често прописивали без доказа о бактеријској инфекцији или су их пацијенти узимали на своју руку.
“Бактерије су жива бића и имају склоност да се одрже и преживе, тако да лако и брзо стичу отпорност и на најбоље антибиотике. Да би се направио један антибиотик потребна је дуга и компликована процедура. Тренутно је 20-30 супстанци у претклиничким истраживањима да би могли да постану антибиотици, и ако у наредних 5-10 година, само њих пет то и успе, ми ћемо бити срећни”, истиче проф. Др Крстић.
Он запажа да нису само пацијенти криви за прекомерну употребу, односно, злоупотребу антибиотика.
“То је један мултидициплинарни проблем који обухвата и лекаре који неадекватно прописују антибиотике, али и ветеринарску медицину, јер се у лечењу животиња користе исти антибиотици који се користе и за лечење људи. Антибиотска терапија је другачија од других лекова. Тако нпр., код пацијената са температуром нису све инфекције изазване бактеријама, јер и вируси изазивају инфекције, а антибиотици нису лекови који се користе за лечење вирусних инфекција. Такође, повишена температура је нешто што се јавља и код различитих имунолошких болести и хематолошких обољења, тако да није свака темепратура изазвана инфекцијом, и није свака инфекција изазвана бактеријом, те неће код свих помоћи антибиотска терапија. Антибиотици се примењују понаособ код сваког пацијента, а успех у лечењу зависи од пацијента, примене адекватне дозе и дужини терапије. То значи да исти антибиотик често неће бити прописан двема особама са истим здравственим проблемима, јер и други фактори утичу на избор антибиотске терапије.
Проф. Др Крстић апелује да се антибиотици не узимају на своју руку, већ да се у случају одређених здравствених проблема особа јави свом изабраном лекару који ће препоручити даље дијагностичке процедуре, на основу којих ће се утврдити оправданост узимања антибиотика.
Наиме, поред појаве резистенције, претерана и неадекватна употреба антибиотика доводи до све чешћих испољавања нежељених ефеката ових лекова најчешће дијареја, али и алергијских реакција, појаве гљивичних инфекција као и бактеријских суперинфекција. Антибиотици нису паметни лекови, па осим дејства на оне лоше, могу деловати и на тзв. ”добре” бактерије у цревима, па њихова употреба може нарушити нормалну цревну флору, коју је потребно сачувати и/или обновити употребом адекватних пробиотских препарата. У том смислу посебно се препоручује примена Saccharomyces boulardii, пошто је то једина пробиотска гљивица и отпорна је на деловање антибиотика. Поред тога, применом Булардија нема опасности од преноса гена за резистенцију на патогене, што може бити случај код бактеријских пробиотика. Битна предност Булардија се огледа и у томе што се једини може узимати у исто време са антибиотиком, и то од првог дана антибиотске терапије, па је много комфорнији за пацијента који често узима више лекова у различито време током дана.
Фото: 1200 Буларди
S. boulardii зато и јесте део свих светских и европских водича и препорука за мере превенције антибиотске дијареје.
На које још критеријуме треба обратити пажњу приликом куповине пробиотских препарата у апотеци?
• Важно је да знамо да су пробиотици живи микроорганизми и самим тим су осетљиви на влагу, кисеоник и температуру. Када су изложени одређеним амбијенталним условима, број пробиотских култура у једној капсули током времена опада. Зато је важно да бирате оне препарате код којих произвођач у испису на кутији гарантује да ће се одговарајући број пробиотских сојева очувати до краја рока употребе, а не само у моменту паковања, јер од адекватне дозе зависи и ефикасност препарата.
Такву стабилност препарата обезбеђује само адекватно паковање. Максималну заштиту пробиотским културама и гаранцију одговарајућег потребног броја до краја истека рока трајања, представља заштитна фолија испуњена инертним гасом која омотава сваки блистер у кутији препарата. Инертни гас азот се додаје у ову фолију приликом паковања производа, што доводи до истискивања кисеоника из кесице, а то је посебно важно јер су пробиотски сојеви углавном организми осетљиви на кисеоник.
Осим антибиотика и пробиотика током пандемије све више је препорука и за суплементацију витамина. Д. Шта Ви мислите о томе?
• Чињеница је да су многи витамини, па и витамин Д често дефицитарни, како на глобалном, тако и на локалном нивоу. Пре десетак година рађене су студије које су показале да је око трећина испитаника имала значајно ниже вредности витамина Д у крви од нормалних. С обзиром на то да је јасно потврђена веза између витамина Д и имуног статуса организма, као и чињеница да унос витамина Д смањује ризик за настанак респираторних инфекција, овај витамин је од значаја за очување здравља. Међутим, при томе, јако је важно да се прати упутство за коришћење производа који у себи садрже витамин Д. Уобичајена доза у храни за посебне медицинске намене је између 1000 и 2000 ИЈ дневно, закључује проф. др Миодраг Крстић.
