Прехладе, упале ждрела, синуса, грла и ува неке су од инфекције горњих дисајних путева
Шта се сматра инфекцијом горњих дисајних путева?
Инфекције горњих дисајних путева (ГДП) најчешће су инфекције, нарочито у дечјем узрасту и подразумевају прехладе, упалу ждрела, упалу синуса, грла и упале ува. Упале ГДП су најчешће самоограничене на горње дисајне путеве, али повремено се инфекција шири на суседне органе што може довести до различитих клиничких манифестација, преко Еустахијеве тубе до средњег ува, преко ушћа параназалних синуса до свих синуса, сливањем низ задњи зид ждрела могу настати упале ждрела, грла, трахеје, бронхија, као и упала плућа. Код предиспониране деце, као последица сливања секрета низ задњи зид ждрела може настати и опструкција бронхија – дечја астма.
Колико су учестале и како се манифестују инфекције горњих дисајних путева?
Инфекција ГДП најчешћа је инфекција дечјег узраста широм индустријализованог света и главни је узрок посета педијатру. Дете предшколског узраста има у просеку 6 до 10 прехлада годишње, а 10% до 15% деце школског узраста има најмање 12 инфекција годишње. Највец́а инциденција је од ране јесени до касног пролец́а, што резултира честим изостанцима из школе. Клинички симптоми варирају и у великој мери су без икакве корелације са специфичним вирусима изазивачима болести. Вец́ина симптома је блага, састоје се од цурења из носа, кихања, зачепљености носа, сливања секрета низ задњи зид ждрела и кашља. Могу се јавити и гушобоља, сузење, проблеми са варењем и општа слабост.
Који су најчешћи узрочници инфекције горњих дисајних путева?
Вируси изазивају око 85% инфекција ГДП. Најчешц́и вирус је риновирус, који изазива прехладу, али и други вируси могу бити узрочници болести, као на пример: вирус грипа, вируси параинфлуенце, аденовируси, респираторни синцицијални вируси, корона вируси и други. У ређим случајевима узрок инфекције горњих дисајних путева је бактеријска инфекција којој претходи вирусна инфекција и у тим случајевима се ради о компликацијама упале ГДП попут упала средњег ува, синуса, бронхитиса и упале плућа.
Фото: Промо
Како се лече упале горњих дисајних путева?
Код особа које имају некомпликовану упалу ГДП препоручује се мировање и унос много течности. Како све ове упале почињу инфекцијом слузнице носа третман треба започети локалним испирањем носа чиме се одстрањује слуз која настаје као последица упале, али и инфективни узрочници који се налазе у носним шупљинама. Редовним испирањем носа сланим растворима са додатком природних лековитих средстава може се спречити бактеријска инфекција и ширење инфекције на суседне органе. У односу на клиничку слику терапија упала ГДП може се проширити и на примену локалних интраназалних кортикостероида, антихистаминика, муколитика, примену деконгестивних капи код деце узраста од 2 године и старијих.
Да ли је антибиотик потребан у лечењу инфекција горњих дисајних путева?
Чињенице да антибиотици ни на који начин не делују на вирусе, као и да је већина упала ГДП вирусног порекла упућује на јасан одговор – антибиотици се не користе у лечењу некомпликованих случајева упале ГДП. На жалост и данас је најчешћа употреба антибиотика управо за лечење некомпликованих инфекција ГДП. Прекомерна и некритична употреба антибиотика у хуманој и ветеринарској медицини, као и у сточној храни доводи до веома брзог развоја резистенције (отпорности) бактерија на антибиотике. Данас постоје сојеви бактерија који су потпуно резистентни на све врсте антибиотика. Честа је заблуда да уколико појединац не користи често антибиотике има веће шансе да се излечи од инфекције узроковане мултирезистентним сојевима бактерија. На жалост, ти сојеви настају тако што захваљујући генетским променама код бактерија неке од бактерија преживе и крећу се по популацији. Инфекција овим сојевима бактерија је резистентна на антибиотско лечење, без обзира да ли је домаћин претходно користио антибиотике.
Фото: проф. др Зоран Комазец
Постоје ли природни препарати за лечење инфекција горњих дисајних путева?
Наука је у сталној потрази за алтернативним видовима лечења инфективних болести, јер бактерије развијају резистенцију брже неко што се проналазе нови антибиотици на које ће мултирезистентне бактерије бити осетљиве. Стотине студија је доказало да есенцијална уља могу зауставити и спречити размножавање узрочника болести. У тежим инфекцијама есенцијална уља се не користе као самостална, већ као комплементарна терапија. Код некомпликованих упала коже слузнице, укључујући и упале ГДП, терапија етеричним уљима може бити и самостална терапија.
Да ли је могуће доказати ефекат етарских уља на бактерије?
Дејство антибиотика на бактерије се одређује антибиограмом констатовањем заустављања раста бактерија у зони око антибиотика који се поставља у културу изоловане бактерије. Аналогно антибиограму може се начинити ароматограм при чему се у батеријску културу постављају есенцијална уља различитих биљака и анализира се да ли есенцијално уље утиче на заустављање раста бактерија и у којој концентрацији се постиже тај ефекат.
Која етарска уља утичу на симптоме инфекција горњих дисајних путева?
Етарско уља еукалиптуса чисти носне ходнике и олакшава дисање на нос тако што делује на слузницу носа смањујући оток док истовремено смањује продукцију секрета. На тај начин делује као природни деконгестив и успешно се користи при одвикавању од употребе деконгестивних капи за нос. Претерана потреба деконгестива, наиме доводи до настанка већег отока слузнице носа након првобитног смањења отока и на тај начин пацијенти улазе у зачарани круг сталне потребе медикације овим капима. Еукалиптус је антиоксиданс који има антибакеријска и антивирусна својства при локалној апликацији.
Етарска уља нане олашкавају кашаљ и смирују упалу. Не сме се користити код деце узраста до две године и код трудница.
Како прополис утиче на смањење симптома инфекције горњих дисајних путева?
За лековита средства пропилиса зна се већ хиљадама година. Показало се да прополис, један од пчелињих производа, има антимикробна, антиоксидативна, антиинфламаторна и антипролиферативна својства, те на више начина помаже оболелима од инфекције ГДП. Прополис се препоручује као примарна или помоц́на терапија код болести и поремец́аја респираторног тракта.
Која је разлика између изотоничног и хипертоничног раствора у испирању носа?
Изотоничним растворима омогућава се одстрањење слузи, вируса, бактерија, алергена и других нечистоћа које се налазе залепљене на слуз у носу. Ови раствори се користе за редовну хигијену носа и за превенцију инфекција ГДП, нарочито у јесењим и зимским месецима.
Хипертонични раствори осим ефекта одстрањења слузи и партикула залепљених на слуз има ефекат „извлачења“ воде из слузнице носа доводећи до смањења отока слузнице чиме олакшава дисање на нос. Хипертонични раствори се користе у акутној фази инфекције ГДП.
Који препарат садржи састојке којим се може третирати инфекција горњих дисајних путева?
ПропоМуцил® ПХYСИО исотониц & хyпертониц садржи изотони или хипертони раствор у комбинацији са прополисом, етеричним уљима еукалиптуса и нане, као и муколитика који разводњава секрет у носу.
ПропоМуцил® ПХYСИО исотониц омогућава негу, заштиту и влажење слузнице носа код здравих особа у јесењим и зимским месецима, као и регенерацију иритиране носне слузнице након инфекције и употребе кортикостероида и деконгестивних капи за нос.
ПропоМуцил® ПХYСИО хyпертониц је намењен за ублажавање симптома код упала ГДП и спречавање компликација ових упала.
