Анксиозност је изузетно комплексна емоција коју прати низ физичких и психичких симптома: несаница, страх, стрепња, “бори се или бежи” реакција, замор, главобоља…
Многима од нас свакодневица је толико ужурбана да чак и када нешто радимо за своју добробит – то постају само чекиране ставке на то до листи. Имамо превише обавеза и императива да остваримо своје циљеве, будемо бољи и паметнији него што смо били јуче, да зарадимо гомиле новца који трошимо на ствари које нам нису потребне али добијамо поруке споља да су нам и оне неопходне. Бринемо о породици, послу, покушавамо да бримено и о себи али често нам све ово буде превише.
Хронични стрес и свакодневни изазови живота и њихове последице могу да се доведу у равнотежу ако примењујемо различите праксе које нам могу пружити вентил. Међутим, дуготрајна изложеност која нас доводи до граница психолошке и физичке издржљивости може да произведе бројне тешкоће, а једна од њих је и анксиозност.
За све особе које осећају симптоме анксиозности је јако важно да потраже помоћ сручњака. Постоје неке праксе које могу да ублаже симптоме анксиозности као што је на пример мајндфулнес (миндфулнесс). Ова пракса усмерене пажње доприноси да осетимо повезаност са телом и сензацијама које осећамо.
Праксе мајндфулнеса нас повезују са садашњим тренутком, помажу да се умире мисли и снизи ниво стреса – што све заједно може да допринесе да у појединим тренуцима ублажимо и симптоме акнсиозности.
Када смо у повишеном стању тензије и стреса често нам је тешко и да одредимо како се заправо осећамо. За почетак можемо да покушамо да идентификујемо своје мисли и осећања која се јављају код нас у одређеним околностима. Овако развијамо свесност о процесима који се одигравају унутра нас и омогућавају нам да одредимо које емоције и мисли су за нас посебно стресне и какве сензације у телу производе.
Предлажемо медитацију која може бити од помоћи за ублажавање стреса и повезивање са садашњим тренутком. Почните да практикујете медитацију 5 минута и постепено је можете продужавати колико вам то буде угодно.
1. Усмери пажњу на садашњи тренутак. Усмери фокус на мисли, осећања и сензације у телу. Посмтарј их, без анализе и просуђивања, само примети шта се и где догађа.
2. Фокус на дисање. Концентриши се и прати своје дисање – прати удах и издах који путују кроз тело и ноздрве.
3. Усмери пажњу на тело. Сада примети шта осећаш у телу. Које сензације примећујеш и где се оне јављају у телу. Примети како твоје тело реагује на столицу или површину на којој седиш или лежиш, температуру просторије и звуке који допиру.
Настави да дишеш и усмераваш пажњу на ритам свог дисања.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
