Антибиотска ера започела је проналаском пеницилина и то откриће представља једно од највећих достигнућа медицине 20. века.
Антибиотици су допринели значајном смањењу (стопе) смртности од бактеријских инфекција, а многе фаталне болести су постале излечиве, чиме се продужио животни век људи.
Међутим, дубоко укорењена у том терапеутском успеху су и нежељена дејства антибиотика на микробиом, сложену заједницу микроорганизама (разноврсне бактерије, гљивице и вируси) који живе у нашем организму. Они помажу у варењу хране, јачају наш имунолошки систем, па чак утичу и на наше ментално благостање. Када антибиотици поремете ову деликатну равнотежу која постоји између њих, може доћи до нежељених ефеката као што су дијареја изазвана антибиотицима, такозвани антибиотски колитис... На ову тему данас разговарамо са проф. др Миодрагом Крстићем, гастроентерохепатологом са Клинике за гастроентерологију, УКЦС Београд.
Фото: Проф. др Миодраг Крстић
Која су то нежељена дејства антибиотика?
Краткорочне последице су добро познате. Након примене антибиотика очекивано је елиминисање штетних бактерија које изазивају инфекцију. Међутим, тај процес често доводи и до елиминисања добрих бактерија, јер антибиотици нису селективни лекови. Уместо добрих, претерано се нагомилавају штетне бактерије и управо тај дисбаланс неретко доводи до привремених гастроинтестиналних сметњи, укључујући пролив, мучнину или надимање.
Иако је третман антибиотицима често неизбежан, све више истраживања наглашава важност промишљеног и ограниченог коришћења ових лекова.
Антибиотици су нам неопходни, али уз њих иду и нежељена дејства. Како онда решити овај проблем?
Постоји неколико стратегија које нам могу бити од помоћи. Најпре се саветује рационална употреба антибиотика. Лекари би требало да пажљиво размотре потребу за антибиотицима пре него што их пропишу. Треба их примењивати само у случају бактеријских инфекција и то на основу урађеног антибиограма, уместо рутинског коришћења.
Надаље, узимање неких пробиотика може да превенира настанак антибиотске дијареје. Важно је да истакнемо да нису сви пробиотици исти. По најновијим смерницама Светске гастроентеролошке организације из 2023. године, прва препорука за превенцију антибиотске дијареје су јединствена пробиотска квасница Saccharomyces boulardii или бактеријски пробиотик Lactobacillus rhamnosus GG. Буларди је једини пробиотик који се може узимати истовремено уз антибиотик, јер је пробиотска квасница која једина није подложна разградњи деловањем антибиотика. Сви остали пробиотици морају да се узимају одвојено од антибиотика. Бројне клиничке студије указују на његову способност да смањи ризик од дијареје повезане с антибиотицима. Може се примењивати истовремено, без прављења временског размака од 2 до 4 сата и наставити све време док траје терапија антибиотицима.
Фото: Промо
Није битан само правилан одабир пробиотског соја него и начин паковања пробиотика. Пробиотик који је у специјалном аТЕЦХ паковању има декларисану количину пробиотских ћелија на крају рока употребе, а не у тренутку паковања. На овај начин произвођач може да гарантује стабилност, односно ефикасност пробиотског препарата. Од свих пробиотских препарата регистрованих у Србији, једино Bulardi® компаније Abela Pharm испуњава и тај критеријум.
Важно је да сви, и лекари и пацијенти, буду обавештени о значају одговорног коришћења антибиотика. Институције, као што је Probiotic Excellence Center®, које активно спроводе едукацију, објављују водиче добре праксе, израђују смернице, али и организују бројна предавања, играју кључну улогу у ширењу свести о очувању микробиома. Кључ је у едукацији, јер се само на тај начин осигурава да сви, како лекари, тако и пацијенти, буду информисани о значају одговорног коришћења антибиотика и очувања микробиома.
Уз примену ових стратегија, могуће је умањити негативне ефекте антибиотика на микробиом и подржати опоравак након терапије.
Порука за крај: Употреба антибиотика је од изузетног значаја. Важно је нагласити колико су нам неопходни у лечењу озбиљних инфекција, али истовремено развијати свест о потреби за очувањем деликатне равнотеже у микробиому. Ово се постиже рационалном применом антибиотика, едукацијом лекара и пацијената, те коришћењем проверених пробиотских сојева који су клинички испитани и налазе се у светским смерницама.
