Ризик од настанка путничке дијареје може се смањити, уколико се предузму одређене превентивне мере.
Путничка дијареја, позната и као путнички пролив или дијареја туриста, је патолошко стање које неретко погађа многе путнике. Односи се на цревну инфекцију обично узроковану конзумирањем контаминиране хране или воде током путовања. Стање се карактерише кашастом или течном конзистенцијом столице, грчевима у трбуху, а повремено и другим симптомима као што су мучнина, поврац́ање и повишена темпетарура.
За разлику од акутног гастроентериса, где су најчешћи узрочници вируси, код путничке дијареје најчешћи узрочници су бактерије попут Ешерихије, Салмонеле и Схигеле, али вируси и паразити такође могу бити одговорни у неким случајевима.
Путничка дијареја се може јавити у било ком узрасту, али деца и старије особе су посебно осетљиви. Осим узраста и одређени други фактори повец́авају ризик, као на пример посете земљама у развоју, конзумирање контаминиране хране или воде, неадекватна хигијена руку и ослабљен имуни систем домаћина. Раније се путничка дијареја везивала за посете страним земљама или регионима са лошим санитарним условима, али данас се све чешће јавља и у економски развијеним земљама и задовољавајућим хигијенским условима.
Ризик од настанка путничке дијареје може се смањити, уколико се предузму одређене превентивне мере. Саветује се конзумација само флаширане воде или прокуване и филтриране воде. Избегавати пијење воде из славине. Превентивне мере обухватају узимање топле, добро куване хране и избегавање сировог или недовољно куваног меса и морских плодова. Користити добро опрано и огуљено воће, а забрањено је уношење сировог поврц́а или салата. Треба водити рачуна о хигијени руку, често прати руке сапуном и водом или користе средства за дезинфекцију руку.
Консултујте здравственог радника ако осетите озбиљне симптоме као што су упорна дијареја, висока температура, крвава столица, дехидрација или ако се симптоми не побољшају у року од неколико дана.
Фото: Промо
Увек је добра идеја консултација са здравственим радником пре путовања како би они проценили индивидуалне ризике и дали персонализоване савете на основу туристичке дестинације и здравственог статуса.
Вец́ина случајева путничке дијареје пролази сама од себе у року од неколико дана. Неопходно је одржавати хидрираност и пити пуно течности, посебно раствора за оралну рехидрацију. Антибиотици се могу прописати у тешким случајевима или за особе са специфичним здравственим стањима која као последицу имају компромитован имунитет или опште стање оболелог.
Др Мирјана Стојшић
Узимање пробиотика током путовања може помоц́и у одржавању дигестивног здравља и смањити ризик од путничке дијареје. Међутим, важно је напоменути да нису сви пробиотици исти и да њихова ефикасност може варирати у зависности од специфичних сојева и потреба појединца. Приликом избора пробиотика за путовање потребно је обратити пажњу на неколико ствари. Најбоље је консултовати здравственог радника. Они могу пружити персонализоване савете на основу ваше анамнезе, путничке дестинације и специфичних услова путовања. Важно је бирати добро испитане сојеве, чија ефикасност је доказана вишестуким истраживањима. Потражите пробиотске сојеве који су добро проучени због њихових потенцијалних предности за здравље домаћина и смањење настанка путничке дијареје. Лацтобациллус рхамносус ГГ и Саццхаромицес боулардии су два соја која су показала обец́авајуц́е резултате у смањењу ризика од путничке дијареје. Када путујете, важно је одабрати пробиотске производе који не захтевају хладни ланац приликом транспорта. Предност треба дати пробиотским препаратима који су означени као "стабилни" или "прикладни за путовања" како бисте осигурали њихову одрживост током вашег путовања, односно довољан број пробиотских микроорганизама. Постоје пробиотским препарати који су додатно осигурали свој садржај специјалним аТЕЦХ паковањем, који штити пробиотски сој у препарату од утицаја УВ зрака, влаге и светлости. Ламинатна фолија у аТЕЦХ паковању представља апсолутну баријеру за кисеоник, влагу и светлост, који су, поред температуре, главни узроци смањења активности активног пробиотског соја. А поред ламинатне фолије, у циљу повећања стабилности производа додат је и инертни гас– азот, чиме приликом процеса паковања производа долази до истискивања кисеоника из кесице, што је посебно важно јер су пробиотске бактерије углавном осетљиве на кисеоник. Убризгавањем азота уклања се непожељни кисеоник и повећава преживљавање пробиотских микроорганизама. Свим наведеним, аТЕЦХ технологија осигурава декларисани број пробиотских ћелија и на истеку рока, што је посебно важно за ефикасност препарата.
Проверите етикету пробиотика, да бисте били сигурни да пробиотик садржи адекватан број живих организама. Број колонија (цолонy форминг унитс -ЦФУ) указују на број живих бактерија или квасница присутних у свакој дози, а која је најчешће у распону од 1 до 10 милијарди ЦФУ. Почетак узимања пробиотика је неколико дана пре путовања и током путовања.
