Готово да нема особе која у свом животу бар једном није била лечена антибиотицима.
Прича између човечанства и антибиотика текла је од почетног одушевљења и наде у лаку и брзу победу над свим болестима изазваним бактеријама, преко замаха у производњи и примени све више различитих врста антибиотика, до сазнања да они ипак нису чаробни штапић који ће решити све наше проблеме и приближити нас идеалу савршеног здравља. Убрзо смо сазнали и да бактерије могу да узврате ударац настанком и ширењем отпорних сојева и да се ово моћно оружје не сме олако користити како не би изгубило своју ефикасност и сврху.
Последњих деценија се заиста много прича о адекватној употреби антибиотика која подразумева не само избор правог лека онда када за њим постоји потреба него и апсолутно избегавање употребе онда када то није неопходно. Истичу се сада већ добро познати примери болничких бактерија од којих су неке постале отпорне на готово све нама доступне антибиотке, а носе помало бомбастична имена која за циљ имају да подигну ниво свести о опасности коју неадекватна примена антибиотика са собом носи. Међутим, понекад бацајући акценат на ову велику опасност, заборављамо много чешће пратеће појаве употребе антибиотика које могу утицати на ток лечења и квалитет живота пацијената. Ту се пре свега мисли на дијареју изазвану антибиотицима која се јавља код сваког трећег пацијента на антибиотској терапији.
Сада је већ готово свима добро познато да бактерије, али оне „добре“ бактерије у нашим цревима, имају незамењиву улогу у варењу хране. Данас нам је доступан велики број информација о томе колико су те бактерије битне за нормално функционисање органа који на први поглед немају баш много везе са цревима. Ова цревна флора, која се данас правилније назива "цревна микробиота", обухвата не само бактерије, него и све друге микроорганизме који се налазе у нашим цревима. Неке цревне бактерије такође учествују у варењу жучи и разлагању неких лекова, али и омогућавају стварање витамина Б и витамина К. Сем тога, цревна микробиота помаже у регулацији имуног система, запаљенског одговора, али и раду централног нервног система преко осовине мозак-црева. На крају, улогу „добре“ цревне флоре у спречавању деловања патогених (штетних) микроорганизмима и у одржавању адекватне функције цревне баријере. Стога се цревна микробиота може посматрати и као један од највећих и најзначајнијих органа нашег организма.
Фото: Промо
На основу свега овог јасно је пред какав изазов свака употреба антибиотика ставља нормалну цревну флору, а тиме и наш организам у целини. Антибиотици које користимо нажалост не знају да праве разлику између „добрих“ бактерије у цревима од оних „лоших“ на које треба да делују. Сваки унос антибиотика доводи до нарушавања равнотеже у цревима, при чему нестају добре бактерије које су расле и развијале се заједно са нама и помагале нормално функционисање нашег организма. Можда најбржа и највидљивија манифестација овог проблема је дијареја која настаје као последица употребе антибиотика и губитка равнотеже између добрих и лоших бактерија на навоу црева. Поремећај састава цревне микробиоте, који прати употребу антибиотика, доводи до повећања секреције воде у цревима и појаве учесталих неформираних столица. Осим тога уништавање добрих бактерија ствара услове за насељавање оних лоших, за које под нормалним околностима нема места. Једна од њих је и бактерија клостридија која изазива озбиљно запаљење у цревима, које може бити и животно угрожавајуће.
Када све ово узмемо у обзир, јасно је да чак и када имамо апсолутно оправдан разлог за употребу антибиотика, терапији морамо да приступимо опрезно и уз одговарајућу припрему, како бисмо избегли или бар на минумум свели претходно наведене нежељене ефекте. Једно од могућих решења за овај проблем је примена пробиотских препарата чијом употребом обезбеђујемо нашем организму додатну „залиху“ добрих микроорганизама. Они преузимају улогу добрих бактерија страдалих од антибиотика, али и спречавају размножавање и колонизацију цревне слузнице оним бактеријама које не желимо. Међу препарате који увек представљају добар избор уз антибиотике, несумњиво спада Саццхаромyцес боулардии (Буларди).
Фото: др Никола Панић
Ова једина пробиотска гљивица омета везивање лоших бактерија за слузницу црева, помаже очувању њеног правилног функционисања, али и директно неутралише бактеријске токсине и спречава њихово везивање за црева, а на тај начин и њихово штетно деловање. Стога је разумљиво што студије спроведене широм света показују њену високу ефикасност у спречавању настанка антибиотицима узроковане дијареје. Једна таква студија спроведена је пре неколико година и у Србији, у Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић-Дедиње“. Студија је показала је да употреба Булардија код болничких пацијената више од три пута смањила ризик од дијареје изазване антибиотицима.
Имајући све ово у виду, јасно је да су антибиотици моћно оружје за лечење бактеријских болести. Међутим на располагању су нам алати да то оружје учинимо још снажнијим и прецизнијим, повећавајући ефикасност, а смањујући нежељене ефекте. Један од њих су дефинитивно и пробиотски препарати, а међу њима Буларди.
