Дискусија о Светом Луки и Ноћи вештица понекад уме да поприми духовит тон мада има, нажалост, и веома оштрих коментара. Због тога су се одговори на важна питања потражили и код свештених лица.
Последњи дан октобра спаја два празника, сасвим различита, Светог Луку и Ноћ вештица. Дан сличан 14. фебруару када се дискусија води око Светог Трифуна и Дана заљубљених, вероватно ће покренути расправу јер има оних који сматрају да празник из западњачке културе односно западнохришћанске традиције не треба "мешати" са једним православним празником.
Српска православна црква и њени верници данас славе Светог Луку, празник у народу познат као Лучиндан. Лука је био један од четворице јеванђелиста и писац је Јеванђеља по Луки и Дела апостолских (данас се притом слави и Свети Петар Цетињски).
Бројне породице у Србији обележавају крсну славу.
Када је реч о Ноћи вештица, тај датум долази из западнохришћанске традиције, а у модерно време прославља се кроз костиминиране забаве, које се организују и у нашој земљи, и разне друге активности у које спадају и прављење лампи од резбарених тикви, гледање хорор филмова...
Зна се да је овај празник заснован на келтском обичају прославе празника "Самхаин".
Наиме, Келти су нову годину прослављали првог новембра, а Самхаин се обележавао ноћ раније и претпоставља се да се тада духови мртвих враћају на земљу изазивајући проблеме и уништавајући усеве.
Ту је и подсећања да су келтски пагански свештеници правили огромне ломаче где су се људи окупљали како би спалили усеве и животиње као жртве келтским божанствима. Током тих прослава носили су костиме, углавном од животињских глава и коже.
Има немали број оних који сматрају да православни верници не би требало да ни на какав начин обележавају Ноћ вештица који се оцењује као још један негативан продукт са Запада.
Етнолог Јасна Јојић прокоментарисала је пре неколико година за ТВ Прва да је "Ноћ вештица" један вид забаве за младе, али и магијски ритуал који је део келтске културе.
- Људи воле магијске ритуале, па тако празник Ноћ вештица представља један вид прелаза на следеће годишње доба, зиму - додала је и напоменула да поделе и свађе стварају изразито негативну атмосферу за шта нема разлога.
Дискусија о Светом Луки и Ноћи вештица понекад уме да поприми духовит тон мада има, нажалост, и веома оштрих коментара. Због тога су се одговори на важна питања потражили и код свештених лица.
- Ово је више повод за друштвени догађај, него што је слављење празника. Људи који обележавају "Ноћ вештица" уместо хришћанског празника Свети Лука не праве никакав грех, али би свакако требало да обележавају наше празнике, у овом случају, Светог Луку и Светог Петра Цетињског - каже ђакон Јовановић.
- Није толико стражно да обележавате овај празник, јер он у својој позадини нема систем вредности или неку посебну идеологију - нема тај потенцијал.
И етнолог Јасна Јојић сагласна је са ставовима ђакона Стевана, јер она, такође, сматра да је празник "Ноћ вештица" један вид забаве за младе, али и магијски ритуал који је део келтске културе. Људи воле магијске ритуале, па тако празник "Ноћ вештица" представља један вид прелаза на следеће годишње доба - зиму.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ.
