Средином 19. века болнице су (ипак) изгледале много горе него сада. Анестезија је тек била у повоју, људе су оперисали „на живо“, а у хируршким салама царевали су хаос и прљавштина
Породиље су гледале да се држе подаље од болница, избегавале су да „падну у руке“ докторима, већ су радије тражиле помоћ бабица, јер је смртност од „породиљске грознице“ од „само“ десетак посто у породилиштима сматрана великим успехом – обично је умирало и до 32 посто!
Најцењенији лекари нису могли да објасне зашто су у болницама жене много чешће умирале након порођаја - него оне које су порађале бабице. Веровало се да се несрећнице заражавају искључиво од прљавог ваздуха - „мијазме“, па су зато лекари „комотно“ могли да раде и прљавих руку и мантила. А онда је „на сцену“ ступио Игнац Филип Земелвајс (1818−1865).
Бабице ефикасније од лекара
Године 1846. млади мађарски акушер се запослио у највећој болници у Бечу, која је примала годишње 6-8 хиљада породиља и имала је два породилишта. У једном су радиле бабице, а у другој лекари и студенти медицине. У другом је стопа морталитета била много већа, па је Земелвајс закључио да се не може радити о мијазми, јер је ваздух у обе зграде - идентичан.
Прочитајте још: "Они су одлучили да постану НИШТА": Момо Капор једним текстом постидео све "РОЂЕНЕ БЕОГРАЂАНЕ"
Док је Земелвајс размишљао о свему томе, преминуо је његов пријатељ Јакуб Колетшка, који се посекао радећи обдукцију и умро од сепсе. То је подстакло Земелвајса да закључи да управо лекари доносе инфекцију из мртвачнице и изазивају смртоносну болест, и да су Колетшкину смрт изазвале супстанце из лешева које су ушле у његов крвоток (још се није знало за вирусе и бактерије). Наравно, од истих ствари су умирале и жене на порођају.
Називали су га преварантом и насилним шпекулантом, који је одбацио општеприхваћену теорију о пореклу болести
Оно што је у 19. веку називано породиљском грозницом данас је ендометритис са септичком компликацијом, или једноставније – запаљење слузокоже материце услед инфекције.
Шта чинити?
Земелвајс је знао да се хлорни креч користи за пречишћавање воде и прављење праха за избељивање. Пошто се он „носи“ са прљавштином, то значи да би требало да уништава „честице леша“ боље од сапуна. Уз гунђање, директор клинике Јохан Клајн дозволио је младом лекару да спроведе експеримент. Тако се 15. маја 1847. године на улазу у породилиште појавио натпис: „Сваки лекар или студент који иде из мртвачнице у породилиште дужан је да опере руке на улазу, у посуди са хлорном водом која се налази на вратима. Строго обавезно за све, без изузетка. И. Ф. Земелвајс“.
Хлор је брзо победио грозницу. Године 1846. месечни морталитет у породилишту је износио 18 посто, 1847 (када је уведено прање руку) у просеку 3,1 посто, а 1848. године – 1,3 посто. Неки лекари следили су Земелвајсов пример и породиље су све радије одлазиле на бечку клинику.
Критичари „експеримената са хлором“ указивали су на чињеницу да Земелвајс није имао теоријске доказе
Али, није ово свима било по вољи. Професор Клајн је сматрао да би признање Земелвајсовог открића представљало ударац за његову репутацију – „испало“ би да је цењени доктор беспотребно убио хиљаде жена, а да му је непознати почетник „натрљао нос“ после само неколико месеци рада, и чак се подсмевао његовој привржености теорији мијазме.
Зато је Клајн искористио свој утицај да сакрије Земелвајсова достигнућа и да његов метод одбаце и други еминентни лекари (који такође нису хтели да их препознају као ускогруде убице), а затим отпустио свог подређеног и укинуо прање руку водом са хлором на улазу у породилиште.
Називали су га преварантом и насилним шпекулантом, који је одбацио општеприхваћену теорију о пореклу болести. Наводно је 1865. очајни Земелвајс почео да губи разум. Скоро двадесет година породиље су наставиле да умиру због невероватне глупости лекара који су ово лако могли да избегну, а он, који је пронашао спасоносно решење, био је исмеван.
Прочитајте још: Да ли знате које је ПРАВО ПРЕЗИМЕ Гаврила Принципа? Већина не може да одговори из прве
Упао је у тешку депресију, и завршио у психијатријској болници. Неколико недеља касније, Земелвајс је умро од сепсе. Посекао се током операције, непосредно пре него што је послат у психијатријску болницу.
Земелвајсов ефекат
Оно што се десило мађарском доктору касније је постало познато као Земелвајсов ефекат, или Земелвајсов рефлекс: ирационално одбацивање научних чињеница од стране научне заједнице. Ово је чисто психолошки проблем, а не интелектуални. На крају крајева, било који лекар би лако могао да провери ефикасност прања руку избељивачем, али само неколицина је то и урадила.
Зашто се тако нешто уопште дешава? Лекари који су годинама градили каријеру на одређеним теоријама и устаљеним праксама нису могли да дозволе да одједном изгледају као идиоти или, не дај боже, убице. Логично – сваком иноватору треба се супротставити свим силама, укључујући и ненаучне методе. Критичари „експеримената са хлором“ указивали су на чињеницу да Земелвајс није имао теоријске доказе (све док их Пастер није „прибавио“) за своје идеје, већ је све било засновано „само“ на искуству.
БОНУС ВИДЕО:
