Ово сигурно знате - за неког ко се понаша глупо, лудо, ко је наиван или смушен, често код нас умеју да кажу да је “пао са крушке”. И супротно, кад неко хоће да истакне како није глуп, наиван, блесав… он ће рећи како “није пао са крушке”.
Али, зашто баш с крушке?
Због чега је баш ова воћка “изашла на лош глас” и зашто се не каже на пример “пао са јабуке” или “пао са вишње”?
О овоме заправо постоји интересантна прича која сеже дубоко у прошлост. А одговор се крије у српском народном веровању о биљкама.
У књизи “Речник српских народних веровања о биљкама” професор Веселин Чајкановић, чувени домаћи етнолог, филолог и члан Српске краљевске академије забележио је да наш народ има јако негативан став према крушци.
- У супротности са јабуком, крушка се сматра за зло дрво, за дрво злих демона - запирао је он.
Доказе за ово налазимо и у народним причама - под крушком се скупљају демони, у њеној крошњи се крију вештице, а због своје магијске моћи она привлачи разноразне акрепе, па и саму Смрт.
Чајкановић је сматрао да је крушка у прошлости, “у старој религији, извесно, имала бољи углед и чак уживала известан култ”, али да се то временом променило и да народ на њу генерално гледа као на “зло дрво”.
Није добро “пасти с крушке”
И ту долазимо до разлога због ког неко ко се понаша неразумно “пада баш са крушке”. Нико разборит и нормалан не би желео да се нађе у њеној крошњи, у друштву демона, вештица, ђавола… па да онда још падне са ње, зар не?
Слично објашњење даје и познати српски лингвиста Милан Шипка у књизи “Зашто се каже?” који наводи да се израз “пао с крушке” користи у значењу: “збуњен, сметен, смушен”, као и да “нисам (ниси, није итд.) пао с крушке” значеи “нисам (ниси, није итд.) луд, будала, глуп, ограничен и сл.”
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
