Мали Божић
Јулијанска Нова година, најчешће је позната у српском народу под називом Српска Нова година или Православна Нова година, код осталих се још каже и Стара Нова година.
Овај празник се слави 14. јануара по грегоријанском календару, сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару. Иако није званична Нова година, она се слави у балканским земљама као што су- Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина (Република Српска), Македонија, православни делови Хрватске.Такође се слави у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Молдавији, Грузији...
Прочитајте још: Решите недоумицу: Како се пише- српска Нова година или Српска нова година?
Занимљиво је и то да традиција обележавања Јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској (као Алтер Силвестер), као и у неким деловима Галске заједнице у Шкотској (Единбуршки Ам Ботхан). Несумњиво да ће је обележити и многи Срби широм планете.
Фото: Схуттерстоцк
Како је настала ова прослава?
По народним обичајима, за нову годину Срби су се скупљали и играли народне игре. Током Османске владавине, било је забрањено прослављање и поштовање српских традиција. У почетку новогодишња скупљања су била потајна, да Османлије не би сазнале, али како је време пролазило, из страха све мање су се одржавали, тако да је временом овај обичај престао.
Прочитајте још: Сутра је СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ВЕЛИКИ И МАЛИ БОЖИЋ: Верује се да морате испоштовати ове обичаје ако не желите да вас прати малер и несрећа
У Русији је до 1699. године коришћен византијски календар, с почетком године 1. септембра и бројањем година од Постања. Петар Велики је задржао јулијански календар, а декретом је одредио 1. јануар као почетак године и то 1700. године, која се до тог тренутка рачунала као 7208. Петар у декрету каже:
" Његовом Величанству је познато да не само многе европске хришћанске земље, већ и многе словенске нације које су у потпуном сагласју са нашом православном црквом броје године од првог дана јануара."
Фото: Схуттерстоцк
Према писању "Политике" из 1939, "календарска Нова годин је више слављена у центру Београда, а православна је била "празник малог човека" на периферији''. Данас, у 2023. слави се у свим градовима Србије, уз незаобилазне трубаче и музичаре, који ће наступати на трговима широм наше земље.
Јавну прославу нове православне године, организовала је прва београдска "Касина", а следећих година придружиле су се све престоничке кафане, локали и биоскопи.
Прочитајте још: Тужна вест: Лиза Мери Присли, ћерка Елвиса Прислија, преминула у 54.години
Српска Нова година раније се више дочекивала у сопственом дому, где се припремала свечана трпеза. Служили су се врућа ракија, кувано вино и крофне.
На овај дан обележава се и Обрезање Исуса Христа и Свети Василије Велики. Срби празник посвећен обрезању Исуса Христа називају и Мали Божић, па се у многим крајевима на овај дан понављају неки обреди својствени празновању Христовог рођења. У неким крајевима се на тај дан спаљују остаци бадњака. Као што се за Божић меси погача чесница, за мали Божић се меси посебан обредни хлеб - "василица".
Такође, верује се, да на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
