Увек им је сметало њено присуство...
Да је историја учитељица живота, сто пута смо чули током школовања, али фотографије које круже друштвеним мрежама показују да из неких лекција никад не извучемо поуке.
На једној таквој приказано је скидање ћириличних натписа у Загребу 1941. године, а исто је учињено и 1915. године.
Историја вишевековног живота Срба на подручју некадашње Крајине сеже још у 14. век када је изграђен манастир Крка у Далмацији, стециште духовног и просветног живота тамошњег српског народа.
Иако су вековима живели на том подручју, још од Марије Терезије, која је прва дошла на идеју да је забрани, није им било дозвољено да слободно користе своје писмо – ћирилицу.
Хрватски сабор је 13. октобра 1914. године донео одлуку о забрани ћирилице у Хрватској и Славонији, да би у време усташке творевине НДХ била у потпуности забрањена, када је и спроведен геноцид над Србима.
Забрана употребе ћирилице или макар спречавање њеног коришћења остало је све до данашњих дана када је ћирилица протерана из Вуковара рушењем ћириличних табли.
Ћирлица је, према најстаријим записима, на подручју данашње Хрватске присутна још од 9. века.
