Бивша манекенка Јелена Трнинић, данас Вукић, осим бројних насловница има заиста богату биографију.
Неколико пута проглашена за најбољу манекенку, она је и дипломирани правник са положеним правосудним испитом . Даровита Београђанка акредитовани је предавач и сарадник НТЦ тима који је намењен когнитивном развоју деце. Оснивач је НВО Мравињак чији портал намењен младима уређује неколико година. Прошле године се опробала и у писању поезије за најмлађе, те је за песму Ласта добила престижну награду "Добрица Ерић" на Ђурђевданским књизевним сусретима.
Супруга и мајка два дечака последњу деценију проводи на обали јадранског мора у Бару, месту за које казе да је поред породице највисе инспирисе да се креативно изрази. Резултат пажљивог гајења детета у себи је Јеленина књига под називом "Милан Весна и једна кућа тесна". Ово књижевно дело намењено је основцима али и свима, посебно родитељима којима је детињство извор радости а љубав покретач.
Фото: промо
Милан и Весна су брат и сестра који деле собу. Стално се свађају и излуђују своје родитеље, пријатеље и комшилук.
Када им нестану омиљене ствари, након што одбију да реше загонетку која се мистериозно појавила на кухињском столу, они су приморани да се удруже и реше читав низ загонетки како би сачували своје драгоцености али се и подсетили неких заборављених вредности.
Књига је у издању Службеног гласника напокон у књижарама широм Србије након две године напорног рада ауторке.
-Књига „Милан, Весна и једна кућа тесна" настала је спонтано, када сам једног дана одлучила да пробам да напишем причу о стварима које су ми блиске и у њу убацим по неки елемент енигматике како бих је учинила занимљивом. Имала сам искуства разних врста и са разних страна, у том моменту сам била и мајка, и ћерка и сестра,и супруга, другарица, кума, уз то сам имала много загонетки које сам писала за радионице за децу које сам водила па сам све то пожелела да уобличим у топлу породичну причу. Написала сам је брзо, речи су просто летеле из мене. Када сам је завршила, остало је само да јој дам име, које је морало да буде у стиху, јер обожавам риму. Моји први критичари, моја породица и пријатељи су били прво изненађени па онда одушевљени, радна верзија књиге је спонтано долазила до деце, комшија, пријатеља, реакције су биле сјајне и тако сам одлучила да покушам да је објавим.
- Онда је дошла Корона и отегла цео процес на дуге две године. Али, сад кад је ту, гледам само напред, а две године труда и рада да бих дошла до овде су једна од највећих школа у мом животу - рекла је овим поводом Јелена Вукић.
