Италијанска научница и добитница Нобелове награде је доживела дубоку старост због оваквог начина живота
Рита Леви-Монталкини је италијанска научница и добитница Нобелове награде, позната по својим радовима у областу неуробиологије. Живела је 100 године, што је чини најстаријом нобеловком свих времена. Рита је рођена 1909. године и одрасла је у време када жене нису биле подржаване да развиају каријеру, али она је , упркос противљењу свог оца, уписала медицински факултет. После неког времена почела је дискриминација Јевреја – академска каријера им је забрањена. Тако је Рита морала да напусти свој дом ради науке и оде у Брисел. Упркос тешкоћама, наставила је да ради оно што воли и што је испуњава, што ће дати допринос целом свету и говорила је:
"Да нисам била дискриминисана или прогањана, не бих добила Нобелову награду". Знала је да на ствари сагледа из другог угла, а била је захвална и на непријатним животним околностима. На крају крајева, учинили су је храбром особом, женом чије ће се име памтити кроз историју. Ритино главно откриће био је "фактор раста нерава" – оно за шта је добила Нобелову награду.
Прочитајте још: Џорџ и Ама Клуни о одгајању деце: "Направили смо страшну грешку"
Доживела је дубоку старост, а када су је питали о њеним животним навикама за дуговечност, одговорила је да не спава више од 6 сати дневно, једе једном дневно и пуно чита.
Сматрала је да је преједање велики стрес за тело, јер је потребна велика количина енергије за варење ове хране. Истицала је да је мозак најважнији у људском организму, као и да се његовим вежбањем може смањити ризик од деменције у старости.Ево које су њене препоруке:
Читање тешке литературе - Многи научници су говорили да стално учење чува виталност можданих вијуга.
Решавање логичких задатака и укрштених речи – подстичу мозак да размишља ван оквира.
Покушајте да запамтите више - На пример, након читања сваког поглавља, затворите књигу и покушајте да запамтите мање детаље. Преслишајте себе, понављајте научено. Познати српски академик Владета Јеротић говорио је да учење поезије или молитви напамет, може бити један леп начин да ваш мозак и у старости добро функционише.
Учите стране језике - Не морате га течно говорити, већ је поента да се ваш мозак "растеже", тако се стварају неуронске везе. Научница је истицала да вам је потребно око 20 минута дневно.
И на крају, сачувајте позитиван дух, то је једна од највећих тајни дугог и срећног живота. Рита Леви-Монталкини је говорила: "Пре свега, немојте се плашити потешкоћа. Дају нам најбоље." Чак и ада се појаве тешкоће и проблеми, покушајте да сачувате оптимизам и у свему видите шансу за развој.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
