Према хришћанском веровању, васкрсењем је Господ показао да је јачи од смрти, а његови ученици су се нашли за трпезом тог дана, шест недеља од његовог васксења. Тада им се обратио: "Идите по свем свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен".
Да би у томе успели Христос им је обећао Духа Утешитеља и заповедио да до силаска Духа Светог не излазе из Јерусалима. Тако су и могли пренети Христову веру у свет и тиме људство спсавати у вери - одатле назив Спасовдан. Тако се У Српској православној цркви на овај дан организује Спасовданска литија.
Спасовдан се увек обвележава у у четвртак - шести четвртак по Васкрсу. Један је од 12 великих празника и осам Христових празника. Славе га бројни верници као крсну славу. Као градску славу прославља га и Београд. Тог дана је 1403. године деспот Стефан Лазаревић Београд прогласио престоницом Србије. Тада су установљени и градски грб и застава. Прослава градске славе прекинута је 1947. године, а као слава Београда поново се слави од 1992. године.
Сматра се од давнина једним од најсрећнијих дана у години.
Обичај каже да се на Спасовдан не ради да гром не удари, и да се тиме не призову лоше ствари. У појединим крајевима земље по њивама, баштама, торовима постављају се крстови од лесквине или лесков штап.
Важио је раније и овај обичај. "Жене се не умивају, деца и женe не купају, а мушкарци не брију". Не треба спавати поподне, да се не би дремало преко целе године, гласи још једно народно веровање. За Спасовдан се обавезно клало јагње, као жртва свецу. Спремала се цицвара. Верници су после обреда у цркви госте водили кући на богат домаћински ручак. Они који нису ишли у госте, окупљали су се испред цркве где се славило уз пиће и печење.
