Мерлин Вос Савант поносно носи титулу најпаменије жене света
Мерилин Вос Савант је званично жена са највишим коефицијентом интелигенције на свету икада забележеним, а ова својеврсна титула уписана је и у чувену Гинисову књигу рекорда. Она је колумнисткиња, списатељица, филозоф, пословна жена, драматург и још много, много тога, али је свакако најпознатија као "најпаметнија особа на планети".
Мерилин је рођена 1946. у Сент Луису у Мисурију, а потиче из скромне породице рудара и родитељи су јој били досељеници из Немачке и Италије. Занимљиво је да обе стране породице имају презиме Савант - то је било презиме њене баке по оцу, док је девојачко презиме њене мајке било Вос Савант које је ова дама и узела као своје. Иначе, реч "савант" користи се за означавање учене особе са великим способностима и талентима, па се чини да је на неки начин сама одредила своју судбину.
Мерилин је провела прилично нормално детињство, а као ђак се истицала у математици и науци, те је уживала у писању. Њен живот се заувек променио када је напунила 10 година - тада је тестирана интелигенција младе Мерилин и то уз две врсте ИQ тестова - Бине-Симонову скалу, која се фокусира на вербалне способности користећи пет компоненти као индикаторе интелигенције, и Мега тест аутора Роналда Хофлина. Њена менталана старост била је процењена на 22 године и 10 месеци, а ИQ је износио читавих 228. Поређења ради, просечан коефицијент људске интелигенције је између 85 и 115.
Постигла је екстремно високе резултате на оба теста, а на крају је њен ИQ од 228 довео до тога да Мерилин вос Савант буде уврштена у Гинисову књигу рекорда као особа са највишим квоцијентом интеигенције. Ова категорија је, иначе, 1990. укинута због дебата о томе колико су ригидни ИQ тестови заправо меродавни, па је Вос Сантосова последња особа која је званично држала рекорд.
Ова 76-годишњакиња каже да су је родитељи третирали као било које друго дете, без обзира на чињеницу што је имала натпросечну интелигенцију. "Цела њихова идеја сводила се на то да будем независна и да зарађујем за живот, и заправо нико није обраћао много пажње на мене. Углавном је то било тако јер сам била девојчица", испричала је својевремено.
Мерилин је током одрастања радила у очевој продавници, а упоредо са тим је писала приче и објављивала их у локалним часописима. Она је уписала студије филозофије на Универзитету Вашингтона, али је после две године напустила факултет како би помогла у вођењу породичног инвестиционог бизниса. Но, њена репутације особе са највишим ИQ-ом непрестано ју је пратила кроз живот, а наоружана памећу, интелигенцијом, али и добрим изгедом била је неодољиви мамац за медије - практично да не постоје новине које нису писале о овој жени. Постала је још занимљивија медијима и уопште јавности када се удала за научника Роберта Џарвика, још једног хиперинтелигентог човека, који је пионир уградње првог вештачког срца.
Мерилин је признала да је то што је била позната као најпаметнија особа на свету на неки начин провоцирало људе да стално проверавају њену интелигенцију, те да јој је свеприсутни сексизам скресао крила много пута. Исаткла је да је у младости добила мало охрабрења да искористи све своје потенцијале. Када је 50-их година прошлог века добила епитет "генија", живела је у тренутку када се и даље веровало да жене нису подесне да ураде било шта посебно са својом интелигенцијом и способностима.
Примера ради, интервју који је 1986. дала Дејвиду Летермену показује како познати водитељ помало поспрдно коментарише њен високи ИQ, те са очигледним неповерењем приступа читавој теми.
"Знаш, мислим да сам паметнији од тебе" и "Ово није најпаметнија особа на свету", само су неке од диксутабилних изјава које јој је Летермен у том интервјуу упутио, мада увијене у шалу.
Такође, велика контроверза уследила је и 1990, када је у њеној редовној колумни "Питајте Мерилин" у магазину "Параде" добила захтев да реши популарну математичку загонетку познату као проблем Монтија Хола.
"Претпоставимо да играте наградну игру или се такмичите у квизу у коме вам је дато да бирате између троје врата: иза једних је аутомобил, иза осталих су козе. Ви одаберете рецимо врата број 1, а водитељ квиза, који зна шта се крије иза других врата, отвори на пример врата број 3 и иза њих затекне козу. Затим вам он каже: "Да ли желите да ипак изаберете врата број 2? Да ли хоћете да се предомислте?" - ово је начин на који је дати проблем постављен.
Мерилин је одговорила на колумну: "Да, требало би да се предомислите. Прва врата имају 1/3 шансе за победу, али друга врата имају 2/3 шансе". Једноставан одговор изазвао је лавину реакција и покренуо велику, бурдну дебату не само међу читалачком публиком, већ се проширила и на академске и на научне кругове. Часопис је добио преко 10.000 писама у којима је публика углавном омаловажавала Вос Савантову и ниподаштавала све њене дотадашње успехе. Наводно је међу писмама било преко 1.000 писама оних су имали титулу доктора наука и стручно се бавили математиком.
Иначе, прецизан одговор на питање Монтија Хола био је предмет озбиљне академске дебате деценијама, чак и много пре него што се то питање потегло у Мерилининој колумни. И док је много стручњака касније потврдило и образложило одговор Сантосове, те су јој чак упутили јавна извињења, постојала је мања група људи која је наставила да верује да она није дала тачан одговор.
Било како било, Вос Савант је наставила да пише колумну која је актуелна и дан данас - она свакодневно одговара читаоцима на различите дилеме, математичке или логичке проблеме...
"ИQ је само капацитет начина на који користите своју интелигенцију. Свако има могућност да буде Ајнштајн, ако то хоће довољно чврсто. Друштво нам нуди много тога. Мислим да не чинимо довољно да узвратимо то, и мислим да сви сносимо друштвену одговорност. Мислим да је писање одличан начин да људима вратим оно што су они дали мени", рекла је једном приликом и истакла да интелигентни људи нису увек предводници у свету и да је то у реду - јер свако треба да ради оно што му заиста одговара.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
