Имати супериорну интелигенцију не гарантује успех ни на једном животном пољу. Надарени људи нису срећнији од оних са нижим ИQ, они теже налазе пријатеље и брже падају у депресију.
Висок коефицијент интелигенције није лако имати. Он људе који га имају може довести до депресије или их натерати да се понашају интровертно. Веома интелигентни знају да су интелигентни, па себи постављају висока очекивања која не могу да испуне. Пошто људи са високом интелигенцијом обично уче ствари без напора, можда никада неће развити истрајност која је толико важна за дугорочни успех. Многи аутори су расправљали о предностима интелектуалне даровитости, а више њих писало је о недостацима високог ИQ - о томе толико су људи који је имају благословен и проклети.
Има бар 13 разлога зашто вас висок ИQ може учинити несрећним
Истраживање Луиса Термана, који је ревидирао Стенфорд-Бинетову скалу интелигенције и проучавао децу са високим ИQ, показало је да су „интелект и постигнуће далеко од савршене корелације“. Штавише, надарени нису били значајно срећнији од оних са нижим ИQ, нити су њихове стопе развода, алкохолизма и самоубистава биле ниже од просека. Дејвид Робсон (2015) пише: „У најбољем случају, висок интелект не утиче на ваше животно задовољство; у најгорем, то заправо може значити да сте мање испуњени.“ Дакле, има бар 13 "недостатака" које носи супериорна интелигенција,
1. Постављају себи циљеве које не могу да испуне
Веома интелигентни знају да су интелигентни, па су склони постављању високих очекивања за себе која пречесто не могу да испуне. Стога су често разочарани (понекад депресивни) јер њихов ниво постигнућа пада знатно испод њихових идеала. И, што је једнако важно, можда неће испунити очекивања других.
2. Склони су анксиозности
Особе са високим ИQ склоније су проблемима са анксиозношћу. Склони су да више размишљају о негативним стварима које им се дешавају, размишљају и понављају сценарија како би сазнали шта је пошло по злу. Чеасто могу да се баве стварима или пак да буду њима опседнути, а које би други сматрали небитним.
3. Нису објективни
Веома паметни људи не морају нужно доносити боље одлуке. Они ће вероватно унети личне предрасуде у своје трансакције, што може озбиљно поткопати њихову објективност. Висок ИQ их не спасава од погрешних претпоставки или предрасуда којима се оптерећују други људи.
4. Навикнути на успех без муке
Пошто људи са високим коефицијентом интелигенције тако лако уче ствари када су млади, они су склони да се толико навикну на успех без улагања много труда да никада не развију навику истрајности, која је тако важна за дугорочни успех. А уско повезано са тим јесте њихово нестицање самодисциплине која је неопходна да би се обезбедио најбољи учинак. Иронично, то што нису навикли да се боре да науче нове ствари, када су у ситуацијама које захтевају да се напрежу, могу да одуговлаче или потпуно напусте подухват. То може једноставно изгледати превише напорно за њих, превише изван њихове зоне удобности.
5. Одесчени су од својих емоција
Пошто су склони да живе у својим главама, можда су у великој мери одсечени од својих емоција. А због њиховог стално активираног интелекта, можда је тешко да изразе осећања.
6. Превише анализе омета сан
Људи са високим коефицијентом интелигенције имају тенденцију да превише размишљају или претерано анализирају ствари. Зато се дешава да не предузимају радњи док не буде прекасно и тако пропусте временски ограничене прилике. Овим појединцима може бити тешко да заспе ноћу јер у глави окрећу ствари изнова и изнова.
7. Желе да исправе свет
Веома паметни људи веома тешко могу да избегну искушење да исправљају туђе грешке јер су привржени томе да ствари исправљају – јер све мода да буде тачно и прецизно. Није изненађујуће да ова навика не осваја велику наклоност других, који могу бити посрамљени, изнервирани или увређени због ове скоро компулсивне тенденције.
8. Тешко налазе пријатеље
Стварање и задржавање пријатеља је често проблематично. Другима је тешко да се осећају пријатно да се зближе са неким чија интелектуална снага далеко надмашује њихове. А то је посебно тачно ако надарени појединац не може да се задржи да не покаже своје супериорно знање или оштроумност. Тада интелектуална понизност постаје кључна, али многи од ментално обдарених не успевају да развију ову особину, па сходно томе пате и њихови односи.
9. Немају стрпљење
Људи са високим ИQ могу лако да постану фрустрирани и изгубе стрпљење када се оно што деле стално погрешно разуме, упркос неколико покушаја да се то разјасни – чак и заглупи. Без сумње, ма колико ненамерно, натерати друге да се осећају инфериорним није симпатична особина – још један разлог због којег други можда не желе да се друже са њима, као и навођење надарених да сматрају да је дружење незадовољно.
10. Имају другачији смисао за хумор
Њихов смисао за хумор може бити потпуно неусаглашен са другима. Не само да брже свхавтају виц, већ и оно што други сматрају забавним може им изгледати банлно, неумесно или отрцано. Ипак, у својим напорима да се друже са другима, они се могу (огорчено) ионако осећати обавезним да се лажно смеју.
11. Често падају у депресију и изолацију
Интелектуална елита чешће доживљава социјалну изолацију. А то може довести до депресије или их присилити на интроспекцију, што можда не одражава њихове урођене склоности. Када не могу да лоцирају друге са менталитетом сличним њиховом, вероватно ће изабрати самоћу уместо да буду са другима због којих се осећају усамљеније него што би били сами.
12. Брзо бивају разочарани и узнемирени
Интелектуално надарени не знају једноставно више од других, већ су акутно свесни свега што не знају. А схватање неизбежних граница њиховог интелекта може их оставити узнемиреним, обесхрабреним и разочараним.
13. Свесни опасности пре свих
Томас Греј је рекао: „Где је незнање блаженство, лудост је бити мудар." Овај израз сугерише како они са изузетним ИQ препознају ствари које други не виде и „привилеговани“ су да знају шта их може повредити или забринути.
(Сенса)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
