Православни верници данас славе Божић, један од најрадоснијих српских празника
Српска православна црква и њени верници широм света данас обележавају Божић, дан када се оваплотио се Исус Христос и постао човек. Рано јутрос са православних храмова зачула су се звона којима је симболично најављен долазак Божића и почетак Божићног славља, које траје пуна тир дана.
Сви укућани данас облаче најсвечаније одело, и одлазе у цркву на јутрењу и Божићну литургију. После службе у цркви се прима нафора и прво се она узима на Божић. Људи се поздрављају речима: "Христос се роди!". И отпоздраваљају:"Ваистину се роди!"
Према црквеним ученињма, овако поздравља и говори све од Божића до Богојављења. Када домаћин дође кући из цркве, поздрави све укућане овим радосним божићним поздравом, и они му отпоздраве љубећи се међусобно и честитајући једни другима празник.
Положајник
На Божић, рано пре подне, у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и неки случајни намерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се положајник.
Положајник поздрави дом Божићним поздравом, љуби се са укућанима и одлази код шпорета. Отвара врата на шпорету или пећи, раније на огњишту, џара ватру и говори здравицу: "Колико варница, толико срећица, Колико варница толико парица (новца) Колико варница толико у тору оваца, Колико варница толико прасади и јагањаца, Колико варница, толико гусака и пилади, А највише здравља и весеља, Амин, Боже дај".
Положајник символички представља оне Мудраце који су пратили звезду са Истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење. Домаћица после тога послужи положајника, и дарује га неким прикладним поклоном. Он је човек, који на Божић, и за целу наредну годину доноси срећу у кућу.
Такође, верује се и да би Божић требало радити све оно што вам је тешко ишло током године, јер се верује да ће нам оно што радимо на божићно јутро ићи од руке. Вода која се користи за прање судова у којој је мешена чесница користи се за заливање воћки, јер ће тако боље родити, или се, у градским условима, њоме залива саксијско цвеће, да лепше цвета. Тесто које остане на рукама домаћице после мешења чеснице такође се ставља на воћке, да би дале више плода.
У појединим крајевима Србије, остао је пагански обичај да се гата у плећку од печенице. Наиме, ако на кости која се извуче из печенице остане меса, верује се да ће година бити плодна.
У околини Ниша обичај је да се пре божићног ручка сви укућани истовремено изују, јер ће се тако пилићи истовремено изводити, жене брзо порађати, краве брзо и лако телити, овце јагњити. На југу Србије верује се да ће момци и девојке који преспавају на слами посутој за Бадње вече сањати будућег супружника.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
